Trendovi u tipovima donatora 2019-2023. ​
Grafikon 1. Trendovi u tipovima donatora 2019 – 2023. (% instanci) 
Sačuvajte infografik u PDF 

Još jedna stvar koji karakteriše 2023. je nalaz da su se, po prvi put, neprofitne organizacije (NPO) pojavile kao najčešći tip donatora otkako je Catalist Balkans 2013. započeo praćenje filantropije. Neprofitne organizacije, uključujući OCD i privatne fondacije, činile su značajnih 41,6% svih zabeleženih slučajeva donacija, pokazujući značajan porast u odnosu na prethodne godine. Ova promena ukazuje na sve veće oslanjanje na nevladine organizacije kao glavne aktere koji doprinose filantropskim poduhvatima. Kako su nevladine organizacije dobijale na značaju, došlo je do jasnog pada udela doprinosa pojedinaca i građana koji su angažovani u masovnim individualnim davanjima, što ukazuje na potencijalne promene u preferencijama donatora ili strategijama prikupljanja sredstava. Istovremeno, korporativni sektor je doživeo fluktuacije, sa smanjenjem sa 24,9% u 2020. na 11,3% u 2023. godini, verovatno pod uticajem sve većeg udela nevladinih organizacija. Ovaj promenljivi pejzaž označava potencijalni pomak ka organizovanijoj i strateškoj filantropiji, podstičući saradnju između nevladinih organizacija i drugih sektora radi koordinisanog pristupa rešavanju društvenih i humanitarnih potreba. 

Grafikon 2. Struktura tipova donatora na Kosovu tokom 2023. 
Sačuvajte infografik u PDF 
 
Davanja organizacija civilnog društva  

Neprofitne organizacije igraju ključnu ulogu u rešavanju raznolikih potreba različitih grupa stanovništva, a njihov uticaj kao donatorskih i posredničkih organizacija bio je posebno primetan 2023. Organizacije civilnog društva (OCD) i privatne fondacije funkcionišu kao proaktivni fandrejzeri, posvećujući velike napore u formulisanju strategija i uspostavljanju mreže donatora, uključujući građane, korporativni sektor i dijasporu. Ove organizacije aktivno prikupljaju sredstva za podršku pojedincima koji se suočavaju sa ekonomskim izazovima, obezbeđujući im osnovne zalihe i stambeno zbrinjavanje, i doprinoseći inicijativama koje se tiču lečenja. Dakle, većina zabeleženih slučajeva davanja od OCD na Kosovu podrazumeva preusmeravanje sredstava koja su prethodno prikupili ka drugim korisnicima, kao što su pojedinci i država.

Kao rezultat njihovih napora u prikupljanju sredstava, OCD su 2023. godine osnažile kontakt sa svojim korisnicima i zabeležile više humanitarnih akcija sa svoje strane nego ranije. Oni su prednjačili po najvećem broju humanitarnih akcija, ali je ukupna zabeležena vrednost njihovih donacija na dnu među tipovima donatora, sa 3,2%.

Prema našim podacima, neprofitne organizacije su uglavnom podržavale inicijative za smanjenje siromaštva pojedinaca, kroz kratkoročne napore pomoći.

Kome su neprofitne organizacije donirale u 2023. ​
Grafikon 3. Davanja neprofitnog sektora prema tipu primalaca (% instanci) 
Sačuvajte grafikon u PDF 
 
Davanja građana (masovna individualna davanja)  

Davanje građana je uglavnom bilo orijentisano na neprofitne organizacije koje su činile 66,9% od ukupno zabeleženih slučajeva. Pojedinci ili porodice činili su drugi najčešći primalac, dok su institucije lokalne/nacionalne vlasti, javne institucije i druge kategorije bile znatno manje podržane. Podaci o obimu davanja građana pokazuju da je 63,2% od ukupno evidentirane vrednosti usmereno na OCD kao podršku za smanjenje siromaštva i privatne fondacije. 

Kome su građani davali tokom 2023.

Grafikon 4. Davanja građana prema tipu primalaca (% instanci) 
Sačuvajte grafikon u PDF 
 
Davanja poznatih pojedinaca 

Najveći deo podrške dobile su neprofitne organizacije, koje su zabeležile 54,7% od ukupno zabeleženih slučajeva. Ovu kategoriju prate pojedinci ili porodice sa 41,3%, pokazujući značajnu posvećenost ličnom i porodičnom darivanju. Javne ustanove i institucije lokalne/nacionalne vlasti dobile su relativno skromnu podršku, sa 2,5% i 1,0%, respektivno, što ukazuje na manji fokus pojedinačnih donatora na subjekte povezane sa državom. Ova distribucija naglašava raznolik spektar preferencija među pojedinačnim donatorima, sa značajnim naglaskom na podršci neprofitnim organizacijama i ličnim ili porodičnim stvarima. Što se tiče vrednosti, najsnažniju podršku imale su javne ustanove (učešće 40,1%), u vidu opreme za zdravstvene ustanove. 

Slično građanima, poznati pojedinci su bili fokusirani na ublažavanje siromaštva i socijalno ugrožene grupe koje su uglavnom podržavane kroz rad neprofitnih organizacija, ali su do određenog nivoa podržavale i direktne pojedinačne primaoce. 

Kome su davali poznati pojedinci tokom 2023. 

Grafikon 5. Davanja pojedinaca prema tipu primalaca (% instanci) 
Sačuvajte grafikon u PDF 
 
Davanja korporativnog sektora 

Za preduzeća i MSP neprofitne organizacije su bile primarni korisnici sa 62,2% učešća u broju slučajeva doniranja. Ovo naglašava snažnu posvećenost filantropskim partnerstvima sa organizovanim subjektima. Pojedinci ili porodice predstavljaju drugi najistaknutiji tip primaoca, dok javne institucije i institucije lokalne/nacionalne vlasti dobijaju relativno manji udeo. Sve u svemu, ova distribucija podvlači višestruki pristup korporativnog sektora društvenoj odgovornosti, sa značajnim naglaskom na neprofitne organizacije i raznolikom raspodelom na druge tipove primaoca. 

Dok je korporativna podrška ranije bila pretežno usmerena na smanjenje siromaštva i pomoć onima kojima su imali ekonomske teškoće, ona je sada bila ravnomernije raspoređena na različite uzroke, uključujući podršku marginalizovanim grupama. 

Kome je korporativni sektor davao tokom 2023.  

Grafikon 6. Korporativna davanja prema tipu primalaca (% instanci) 
Sačuvajte grafikon u PDF 
 
Davanja dijaspore 

Trendovi davanja dijaspore na Kosovu 2019-2023. 

Grafikon 7. Trendovi u davanju dijaspore na Kosovu 2019-2023. (% of instanci) 
Sačuvajte grafikon u PDF 
 

Dijaspora je oduvek igrala značajnu ulogu u filantropskom ekosistemu Kosova. Prema podacima iz baze podataka Catalist Balkans, donatori iz dijaspore su od 2019. do 2023. godine pomogli građanima Kosova donacijama u vrednosti većoj od 6,7 miliona evra. 

U 2019. godini skoro polovina slučajeva (48,9%) i značajan deo vrednosti donacija (42,9%) potiče iz dijaspore. Međutim, značajna promena zabeležena je 2020. godine, kada je procenat slučajeva iz dijaspore pao na 23,6%, dok je doprinos dijaspore ukupnoj vrednosti donacije porastao na 47,0%. Iako je procenat instanci iz dijaspore nastavio da se smanjuje u 2022. i 2023. godini (18,3% i 16,4%, respektivno), procenat vrednosti donacije ostao je relativno stabilan na 18,3% i 14,1%. 

U 2023. godini donatori iz dijaspore bili su pokrenuli 130 donacija putem kojih je donirano više od 1,200,000 evra. Što se tiče učestalosti, donatori iz dijaspore su polovinu podrške usmerili na smanjenje siromaštva. Na drugom mestu je obrazovanje sa 26,2% donacija. U pogledu novčane vrednosti, smanjenje siromaštva i zdravstvena zaštita su generisali oko 30% davanja dijaspore, respektivno, dok su upravljanje vanrednim situacijama i sport uzimali otprilike po 10%. 

Kome je dijaspora davala tokom 2023. 

Grafikon 8. Davanja dijaspore prema tipu primalaca (% instancis) 
Sačuvajte grafikon u PDF 
 
Primeri davanja 

1. Fondacija Zlatni orao donirala je 150 profesionalnih proteza za dojke, ukupne vrednosti 12,000 evra, za podršku ženama obolelim od raka dojke. Ova inicijativa prati kampanju Fondacije iz prethodne godine, koja je imala za cilj da pomogne obolelima od raka dojke prodajom sokova brenda 100% prirodno. Sredstva od ove akcije u potpunosti su iskorišćena za nabavku profesionalnih proteza za dojke. 

2. NLB Banka Kosovo pomogla je sa 100,000 evra poslovanje šest organizacija i institucija civilnog društva. Ovi entiteti pružaju usluge različitim sektorima, uključujući brigu o deci, negu starijih i podršku zaposlenima. Korisnici su bili Udruženje Pomoć deci oboleloj od raka, Handikos Podujevo, Autizam govori, Dom za stara lica u Prištini, SOS Dečija sela Kosovo i Fond za zaposlene NLB Banke. 

3. Meridijan Ekspres i Kosovsko-američki fond za obrazovanje (KAEF) potpisali su memorandum o razumevanju, prema kojem se Meridijan Ekpres obavezao da će ponuditi 25,000 evra KAEF-u u narednih pet godina za podršku obrazovnim inicijativama. 

4. Na Međunarodni dan borbe protiv raka, IPKO je donirao 400 osnovnih paketa nege za pacijente onkološkoj klinici Univerzitetskog kliničkog centra na Kosovu. Ovi paketi su sadržali osnovne stvari potrebne tokom lečenja, kao što su ćebad, jastuci, grejači za vrat, slušalice, peškiri, mali komplet prve pomoći i druge potrepštine. Pored toga, IPKO je donirao 5 kreveta za hemoterapiju, 100 proteza za dojke, 100 grudnjaka neophodnih za lečenje raka dojke, 38 perika i proširene usluge interneta i digitalne televizije tokom tri godine. Ukupna vrednost ove donacije iznosi 50,000 evra. 

5. U 2023. godini, dijaspora koja donira Kosovu pokazala je razna dela velikodušnosti. Međunarodno poznata kosovska reperka Loredana Zefi, zajedno sa svojim prijateljima, pridružila se Fondaciji Pacoli, dajući 150,000 evra za pomoć onima koji su pogođeni poplavama u Srbici i Mitrovici. Pored toga, grupa kosovskih Albanaca u dijaspori donirala je 160,000 evra za podršku Fudbalskom klubu Mališevo. Pored toga, opština Srbica je dobila donaciju medicinske opreme za Centralni centar porodične medicine i osobe sa invaliditetom, ljubaznošću Udruženja Ljudski most u Švedskoj, uz značajan doprinos Džafera Balaja. 

 

Ovaj izveštaj je omogućen velikodušnom podrškom američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj je odgovornost Catalyst Balkans i ne odražava nužno stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Država.