Udruženje „Uradimo zajedno“ od 2016. godine pruža podršku najugroženijim grupama i pojedincima, sa posebnim akcentom na mlade koji odrastaju bez roditeljskog staranja, kojima, u saradnji sa drugim organizacijama i institucijama pruža podršku u procesu osamostaljivanja.

Jovana Krajnović i Ivana Rakić iz Udruženja „Uradimo zajedno“ ispričale su nam više o radu ovog udruženja i otkrile šta sve zajedno možemo uraditi za razvoj zajednice i pomoć njenim najugroženijim članovima.

Kako je nastalo udruženje „Uradimo zajedno“? Sa kojom idejom je sve počelo? Kako je izgledao vaš razvojni put od osnivanja do danas?

Jovana: Udruženje „Uradimo zajedno“ postoji od 2016. godine, kada smo pokrenuli akciju „Mojih 18“. Ovu inicijativu smo započeli prikupljanjem novčanih sredstava putem prodaje polovnih knjiga i donacija, kako bismo taj novac usmerili na mlade iz hraniteljskih porodica koji su se osamostaljuju i kojima treba finansijska podrška.

Međutim, počeli su da nam da se javljaju i ljudi koji su mladima mogli da ponude posao ili različite vidove obuke i treninga, što nas je ohrabrilo da nastavimo u tom pravcu. Brzo smo uvideli da je najdelotvornija ona podrška koja mladima omogućava da se oslone na svoje snage, da steknu zaposlenje i da imaju socijalnu mrežu podrške na koju mogu da se oslone.

Razvoju organizacije pomoglo je to što smo uvek radili zajedno sa ustanovama i drugim organizacijama čiji je cilj da podržavaju mlade iz ranjivih grupa. Na primer, sa Centrom za porodični smeštaj i usvojenje Kragujevac imamo izuzetnu saradnju od početka našeg rada, a u čijim se prostorijama danas realizuju naše aktivnosti sa mladima. Prvo je saradnja sa partnerima bila u cilju organizacije obuka, okruglih stolova, i kontaktiranja poslodavca koji bi mogli da zaposle mlade. Nakon toga smo krenuli da zajednički realizujemo projekte, te tako i rad naše organizacije dobija jednu ozbiljniju formu.

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?

Jovana: Rad u nevladinom sektoru je značajan jer daje slobodu da se osmisle inovativna rešenja i da se mladima pruže oni vidovi podrške koji im nedostaju i na način koji ih trajno osnažuje. Kroz aktivnosti Udruženja, pogotovo one koje su bile usmerena na unapređenje zapošljivosti mladih, trudili smo se da što više radimo na tome da budemo spona između javnog i privatnog sektora, a onda svih nas sa mladima. Nevladin sektor ima mogućnosti da sagleda potrebe ugroženih grupa na jedan sveobuhvatan način i da u skladu sa tim daje neophodne impulse za generisanje pozitivnih promena u društvu.

Kako je COVID-19 kriza uticala na rad i aktivnosti udruženja „Uradimo zajedno“? Na šta ste bili najviše fokusirani u prethodnom periodu?

Ivana: Kao i na sve, uticala je tako da smo neke aktivnosti morali da usporimo, a neke prilagodimo novim uslovima. Takođe, uticala je na to do planiramo naš budući rad tako da jedan deo aktivnosti sa mladima može da se odvija onlajn. To činimo uz podršku partnera SOS Dečija sela Srbija koji su nam obezbedili neophodne aparate, opremu i sredstva u skladu sa preporučenim merama Vlade u borbi protiv COVID-19 pandemije kako bi se rad sa mladima nastavio nesmetano. Vreme u kojem živimo nas navodi da moramo bolje da planiramo i budemo fleksibilni.

Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju mladi koji odrastaju u alternativnoj brizi i na koji način im „Uradimo zajedno“ pomaže da ih prevaziđu?

Ivana: Fokus rada „Uradimo zajedno“ je na tome da pomaže mladima da se uspešno osamostale po napuštanju sistema alternativne brige, kao i podizanje svesti zajednice i donosilaca odluka o izazovima sa kojima se mladi suočavaju. Proces osamostaljivanje ja izazovan za svaku mlada osobu, a posebno za mlade bez roditeljskog staranja, jer su primorani da se osamostale pre svojih vršnjaka, često odmah po završetku srednje škole. Veliki broj mladih po izlasku iz sistema nema rešeno pitanje stanovanja ni zaposlenja.

Ključ uspešnog osamostaljivanja je da proces pripreme počne na vreme, tako da mlada osoba izgradi svoju mrežu podrške, da stekne veštine za samostalan život, uključujući tu veštine i znanja potrebna za sticanje adekvatnog zaposlenja. Ujedno, jako je važno da mladi budu dobro informisani o svojim pravima i dostupnim vidovima podrška, kao i da se njihovo mišljenje uvažava prilikom planiranja procesa osamostaljivanja.

Jedan od vaših zadataka je podrška mladima koji odrastaju bez roditeljskog staranja u procesu osamostaljivanja. Koja vrsta podrške je najpotrebnija i kako je vi pružate i kako ostali akteri u društvu mogu da je pruže?

Jovana: Mladima u procesu osamostaljivanja je potrebna sveobuhvatna podrška, koja uključuje sve relevantne aktere i prilagođena je njihovim individualnim potrebama. U cilju pružanja takvog vida podrške, učestvovali smo u formiranju, a sada radu, lokalnih mreža podrške mladima iz hraniteljskih porodica u četiri grada, u Kragujevcu, Kruševcu, Kraljevu i Čačku.

Ove lokalne mreže podrške okupljaju organizacije, institucije i kompanija koje sarađuju na aktivnom uključivanju mladih u društvo i podizanju njihove zapošljivosti, a osnovane su u sklopu projekta “Međusektorska sigurnosna mreža za aktivno uključivanje mladih u hraniteljskim porodicama“. Ovaj projekat sprovodi Centar za porodični smeštaj i usvojenje Kragujevac, u saradnji sa Razvojnim biznis centrom Kragujevac i našim udruženjem, a finansira ga Evropska unija i kofinansira Vlada Republike Srbije.

Ono što jasno prepoznajemo tokom dosadašnjeg rada jeste da sistem socijalne zaštite ne može sam da adekvatno odgovori na potrebe mladih. Usešće drugih sistema je veoma važno, od obrazovnog, zdravstvenog, do privatnog sektora, a kada je reč o zapošljavanju, senzibilizacija i uključivanje poslodavaca su od ključne važnosti. Zato koristimo svaku priliku da pozovemo sve one koji su u prilici da se uključe u sistem podrške mladima bez roditeljskog staranja.

Da li u svom radu sarađujete i sa drugim neprofitnim organizacijama i udruženjima, kojima i na koji način?

Ivana: Gotovo sve aktivnosti koje sprovodimo su u saradnji sa drugim neprofitnim organizacijama ili ustanovama sistema socijalne zaštite. Sa jedne strane nam je to najbolja prilika da učimo, jer smo mlada i još uvek mala organizacija, a sa druge strane verujemo da tako mladima pružamo najkvalitetniju podršku, kada udružujemo snage. Priliku da na ovaj način unapređujemo podršku mladima dobili smo u okviru projekta „Jaki mladi – nove perspektive“ koji realizuje Fondacija SOS Dečija sela Srbija, u saradnji sa Fondacijom Herman Gmajner i Nemačkim saveznim ministarstvom za ekonomsku saradnju i razvoj.

Sa organizacijama Centar Zvezda i Moj Krug, sarađujemo u okviru projekata koje podržava Trag Fondacija i Kinderperspectief fondacije iz Holandije. U sklopu aktuelnog projekta, Centar Zvezda je otvorio „Kuću mogućnosti“ u Kragujevcu, u čemu imaju i našu podršku.

U partnerstvu sa Udruženjem hranitelja “Čuperak“ realizovali smo projekat “Nismo sami“, u okviri kojeg smo sa mladima, osim na jačanju njihove porodične i socijalne mreže podrške, radili na istoimenom dokumentaracu o izazovima sa kojima se suočavaju u procesu osamostaljivanja.

Šta je ono na čemu trenutno radite, na koje aktivnosti ste najviše fokusirani?

Jovana: Naš fokus je sada na projektu koji realizujemo u partnerstvu sa Fondacijom SOS Dečija sela Srbija. Cilj ovog dvogodišnjeg projekta je da 50 mladih iz ranjivih grupa iz Kragujevca unapredi svoju zapošljivost, kroz pohađanje treninga za ovladavanje osnovnim životnim veštinama, obuke, prakse i mentorsku podršku.

Ujedno, u okviru ovog projekta, dobićemo podršku Fondacije SOS Dečija sela i za nas, profesionalce, u cilju jačanja kapaciteta naše organizacije za kvalitetniju podršku mladima. Implementacija je počela u junu ove godine, a sada je u toku trening program sa prvom grupom mladih, koji se sprovodi po njima prilagođenoj metodologiji.

Osim aktivnosti koje smo već pomenuli, izdvojili bismo i rad na razvoju mobilne aplikaciji “Klikom do podrške“, u čemu kao partnerska organizacija podržavamo Centar za porodični smeštaj i usvojenje Kragujevac. Mobilna aplikacija će biti namenjena mladima iz hraniteljskih porodica koji se osamostaljuju, sa ciljem da im na jednom mestu ponudi sve relevantne informacije za proces osamostaljivanja, pomoć u proceni koja znanja i veštine za samostalan život im nedostaju, kao i gde mogu da dobiju potrebnu podršku.

Aplikaciju razvijamo u saradnji sa mladima i sa nestrpljenjem očekujemo da ona bude spremna za korišćenje.

Na koji način mislite da „Uradimo zajedno“ doprinosi razvoju filantropije u Srbiji?

Ivana: „Uradimo zajedno“ se kao organizacija razvijalo sa idejom da je potrebno da se svi akteri, na način koji mogu, uključe u kreiranje boljih uslova za životi mladih. Trudimo se da radimo na podizanju svesti o tome koliko je važno da delujemo svi zajedno, da bismo nešto postigli i da bi to bilo održivo.

Takođe, nastojimo da ukažemo na raznolikost načina na koje različiti akteri, uključujući i pojedince, mogu da se uključe. Na primer, kada je reč o unapređenju zapošljivosti mladih, podrška može biti u vidu davanja stipendija, pružanja treninga i obuka, šanse za zaposlenje i na druge načine. Sve one koji mogu da podrže mlade iz ranjivih grupa pozivamo da nam se obrate i da Uradimo zajedno ono što možemo zarad boljeg položaja mladih.

Kako se finansira „Uradimo zajedno“, sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način?

Jovana: Rad udruženje se finansiran kroz realizaciju projekata, a naši donatori su do sada bili SOS Dečija sela Srbija ( Fondacija Herman Gmajner i Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj), Trag fondacija i Kinderperspectief fondacija, kao i Evropska unija preko projekata koje smo sprovodili u saradnji sa našim partnerima.

Koji su najvažniji planovi i ciljevi na čijoj ćete realizaciji raditi u budućnosti?

Jovana: Naš glavni cilj je nastavimo sa osnaživanjem mladih iz ranjivih grupa tako da podrška bude u skladu sa njihovim potrebama i na način da se oni u punoj meri uključe u osmišljavanje i zagovaranje mera i politika koje se na njih odnose. Fokus našeg rada svakako će ostati unapređenje zapošljivosti mladih bez roditeljskog staranja, uz sve ostale vidove podrške neophodne za njihovo uspešno osamostaljivanje.

Takođe, nastojaćemo da učestvujemo u svim inicijativama koje imaju za cilj promociju pozitivnih društvenih promena i jačanje neprofitnog sektora, kao generatora ovih promena.