Catalyst Balkans već pet godina u saradnji sa organizacijom HORUS radi na prikupljanju, analizi i objavljivanju podataka o davanjima u Severnoj Makedoniji.
Ono što je karakteristično za Severnu Makedoniju u 2018. godini je pad transparentnosti, kada su darovane sume u pitanju, na 17%, što je najniži procenat u regionu.
Ukupna donirana suma u 2018. iznosi 2.001.676 EUR, a kada je u pitanju geografska distribucija donacija, najveći procenat davanja otišao je u Skoplje (42,7%), a ostatak je raspodeljen po ostalim regionima.
Ko su darodavci u Severnoj Makedoniji?
Najveći broj davanja u Severnoj Makedoniji doniran čine masovna davanja – putem SMS-a ili kampanja za prikupljanje sredstava (46,1%). Slede davanja poslovnog sektora (40,4%) i individualna davanja (7,4%).
Kada je reč o masovnim donacijama građana, jedna od akcija koje treba pomenuti je akcija koju je pokrenulo Eurolink osiguranje, koje je organizovalo prikupljanje sredstava za pomoć Institutu za plućne bolesti „Kozle“ u Skoplju. Uz pomoć građana prikupljeno je preko 10.000 EUR pomoći. Pored toga, kompanija je donirala dvostruko prikupljeni iznos, tako da je ukupna donacija iznosila 30.000 EUR.
Još jedan primer dolazi iz kompanije Alkaloid, koja je organizovala humanitarni piknik za prikupljanje sredstava za Udruženje za retke bolesti. Zahvaljujući doprinosu zaposlenih u kompaniji i gostiju na događaju, prikupljeno je više od 17.000 EUR za podršku ovoj organizaciji i njenom radu.
Za koje oblasti donira Severna Makedonija?
Najčešće podržavana tema u 2018. bila je zdravstvo (23,2%), nakon čega slede podrška marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje.
Ovde je primećena promena u odnosu na 2017. godinu, kada je najviše podržavana tema bila podrška marginalizovanim grupama, dok su davanja za smanjenje siromaštva i obrazovanje ostala na sličnom nivou.
Prošlu godinu u Severnoj Makedoniji obeležio je i značajan porast broja donacija sa dugoročnim uticajem, odnosno strateških davanja. Sa 39,8% donacije sa dugoročnim efektima su na do sada najvišem nivou. Jednokratne donacije koje su sa 50,6% najdominantniji tip donacija, takođe beleže rast, dok su donacije čija je upotreba nepoznata na najnižem nivou od 2013. godine.
Jedan od primera strateških davanja koja su obeležila 2018.godinu u Severnoj Makedoniji, a koji se ističe po inovativnosti je donacija Osnovnoj školi „Kiril Pejčinović“ u opštini Kisela Voda u Skoplju. Ova škola je dobila novu energetski efikasnu fasadu 2018. godine. Novom fasadom će se poboljšati ne samo izgled škole, već se očekuje da procenat uštede energije dostigne oko 30% trenutnih troškova. Ovu donaciju je obezbedila Cementarnica USJE AD Skopje i procenjuje se na skoro 82.000 evra.
Jedan od primera koje treba pomenuti odnosi se i na podršku obrazovanju. Četrdeset studenata sa Farmaceutskog i Medicinskog fakulteta na Univerzitetu „Sv. Kiril i Metodij“ dobilo je stipendije Fondacije Trajče Mukaetov, koja već jedanaestu godinu zaredom stipendira studente sa ova dva fakulteta. Dvanaest studenata s Farmaceutskog i 28 sa Medicinskog fakulteta dobilo je stipendije. Stipendija iznosi 6.500 denara u periodu od 12 meseci, a ako ispunjavaju predviđene uslove, stipendisti će nastaviti da primaju stipendije tokom sledeće školske godine.
Pored toga, pet studenata prve godine oba fakulteta dobilo je jednokratnu pomoć u iznosu od 1.200 EUR od Fondacije.
Koga podržava Severna Makedonija?
Najčešće podržavani primaoci donacija bili su pojedinci i porodice (31,2%), kao i neprofitne organizacije (29,3%).
Zabeležen je i značajan porast donacija za državne institucije (25,1%), kao i za zdravstvenu zaštitu. Neprofitne organizacije, sa 29,3% podrške su drugi najčešće podržavani primaoci donacija, ali u poređenju sa 2017. godinom zabeležen je pad davanja namenjenih neprofitnom sektoru.
Najaktivniji podržavaoci neprofitnih organizacija su građani (70%), za kojima slede kompanije, koje su 2018. nešto manje davale za podršku neprofitnom sektoru u poređenju sa prethodnom godinom.
Kada je u pitanju oblast rada neprofitnih organizacija, najznačajnija tema za donatore bila je podrška marginalizovanim grupama, za kojom sledi smanjenje siromaštva, za šta je u 2018. primećen porast broja davanja.
Kada su u pitanju najčešće podržavane grupe korisnika – četiri grupe su dominantne, slično kao i prethodnih godina, sa nešto promenjenim redosledom. Na prvom mestu sada su lokalne zajednice, sa 34,1% registrovanih donacija. Slede ekonomski ugrožene osobe, sa 20,7% podrške, što je pad u odnosu na 2017. godinu, kada je ova grupa bila na prvom mestu po pitanju podrške. Ostale grupe korisnika – osobe sa zdravstvenim problemima (17%) i osobe sa invaliditetom (10,8%) beleže male promene u procentima, odnosno broju akcija kroz koje su podržane.
Kako daruje dijaspora?
Iako je učešće dijaspore ove godine opalo, vredi pomenuti nekoliko primera.
Anonimni donator je donirao značajna lična sredstva porodici u Kičevu. Pošto je donator bivši stanovnik Kičeva, koji trenutno živi u SAD, donirao je više od 10.000 EUR za izgradnju kuće, kako bi pomogao porodici sa devet članova da živi u boljim uslovima.
Porodica Karajanov iz Holandije pomogla je porodici iz Velesa, poklonivši tri nova vozila i električni lift braći Dimitrijevski koji su patili od cerebralne paralize.
Latif Kami, američki državljanin, poklonio posebno vozilo Debarskoj komunalnoj kompaniji, što ima za cilj da pomogne ovoj komunalnoj kompaniji da sakuplja otpad.
Individualna davanja – kako pojedinci doprinose opštem dobru?
Kada su u pitanju pojedinačne donacije, izdvojila se akcija #DonirajRačunar, koju već nekoliko godina sprovodi Borče Stamenov ,iz Kavadarca. Iz godine u godinu u ovu akciju uključuje sve više ljudi i kompanija kako bi mu pomogli da ispuni svoju misiju. On zatim svoje slobodno vreme posvećuje popravci računara koji su donirali građani i kompanije, pa ih donira mladima i porodicama kojima potrebni, ali ih ne mogu priuštiti zbog svoje loše finansijske situacije.
Zaključak
Uprkos trendu rasta kada je u pitanju ukupna zabeležena suma i broj donacija, došlo je do pada transparentnosti, koja je u 2018. iznosila svega 17%.
Jedan od pozitivnih trendova rasta je svakako porast broja donacija sa dugoročnim efektom, ali ono načemu bi svakako trebalo raditi je povećanje transparentnosti, kako bi se stekao još detaljniji i precizniji uvid o davanjima za opšte dobro u Severnoj Makedoniji.
U izveštaju Severna Makedonija daruje 2018, pogledajte kompletne glavne nalaze istraživanja ili se registrujte na našoj Giving Balkans platformi i uđite dublje u podatke o donacijama u Severnoj Makedoniji.
Ostavi komentar