Udruženje Pomoć deci već 17 godina radi na pružanju podrške deci i mladima u Srbiji, kroz promociju kvalitetnog obrazovanja za sve, podsticanje aktivizma mladih i zaštitu dece i mladih od trgovine ljudima.
Članica su Mreže organizacija za decu Srbije, Krovne organizacije mladih, SEKO, Međunarodne mreže za rani razvoj dece u konfliktnim i post-konfliktnim zemljama, Svetskog foruma za decu, Eurochild mreže i Aflaton globalne inicijative za društveno i finansijsko obrazovanje dece.
Više o aktivnostima, uspesima, planovima i inicijativama organizacije ispričale su nam Ljiljana Vasić, direktorka, Svetlana Glodić, pomoćnica direktora, Lena Martinović, koordinatorka za komunikacije i Miroslava Narančić Miladinović, finansijska menadžerka.
Kako je nastalo udruženje Pomoć deci? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?
Ljiljana: Udruženje Pomoć deci je nastalo 2003. godine kao pokušaj da se pomogne deci i mladima širom Srbije da ostvare osnovna prava i da budu podržani da ostvare svoj maksimum u svakom segmentu života.
Kao formalna organizacija, registrovani smo drugog aprila 2004. Tokom godina, širila se lepeza aktivnosti usmerenih na različite uzraste: najmlađe (0-6 godina starosti), decu školskog uzrasta, mlade bez obzira na to da li su u obrazovnom, radnom ili bilo kom drugom statusu, odrasle (roditelje, vaspitače, nastavnike, članove malih lokalnih NVO), ali u različitim sferama života (obrazovanje, socijalna zaštita, ostvarivanje prava na ime, lična dokumenta, zaštita životne sredine i jačanje lokalnih organizacija civilnog društva).
Svih ovih godina, iako smo originalno bili skoncentrisani na razvojne, dugoročne programe rada sa decom, mladima i odraslima koji direktno utiču na njihov razvoj i život da, pre svega, ugroženim grupama dece i mladih pomognemo da se uključe u obrazovni, društveni i svaki drugi oblik života u svojoj sredini, paralelno direktno humanitarno pomažemo deci i mladima.
Sve što radimo na razne načine doprinosi ostvarenju naše misije stvaranja sredine u kojoj postoje nada i poštovanje za decu i mlade, u kojoj deca i mladi imaju mogućnost da ostvare svoj maksimum i gde su deci, mladima, roditeljima i svima koji se njima bave dostupni praktična pomoć i sredstva za promenu na bolje.
Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?
Ljiljana: Oduvek imam potrebu da pomognem i organizujem pomoć onima kojima je potrebna i društvu u kojem živim. U raznim dobima života, kroz društveni aktivizam, novinarstvo i poslednjih 17 godina nevladin sektor, jedina nepromenjiva stvar je ostvarivanje potrebe da pomognem koliko mogu.
Svetlana: Zadovoljstvo u pomaganju drugim ljudima, pogotovo deci da ostvare prava koja im pripadaju a za koja nisu u stanju sami da se izbore.
Lena: Dopada mi se ideja da radim posao gde moj rad kao i rad mojih kolega pozitivno i direktno utiču na naše društvo. Za mene lično, videti uticaj koji naš posao ima daje mi motivaciju i smisao.
Miroslava: S obzirom na činjenicu da sam i sama bila dijete iz kolone izbjeglica znam sta znači kada je neko gladan i kad mu je potrebna pomoć jer je ostao bez svega što je imao. Želja mi je bila da kroz svoj rad pomognem ljudima i djeci kojima je zbog nedovoljno finansijskih sredstava onemogućeno ili otežano školovanje.
Kako je COVID-19 kriza uticala na rad udruženja, koliko se promenio način na koji funkcionišete, na šta ste bili najviše fokusirani u prethodnom priodu?
Ljiljana: Kovid 19 je uticao na smanjenje neposrednih fizičkih kontakata sa saradnicima i krajnjim korisnicima što je uvek doprinosilo lakšem i efikasnijem radu. Epidemiološke mere koje su ograničile okupljanja u većem broju i putovanja u druge zemlje, organizaciji kao što je naša, onemogućavaju realizaciju planiranih i ugovorenih projektnih aktivnosti, pogotovo onih koje realizujemo sa partnerima iz inostranstva. Istovremeno, broj poziva, poruka i pisama dece, mladih, porodica koje ni za hranu ili antibiotike za lečenje od Kovida 19 nemaju novca, povećao se višestruko.
Došli smo u situaciju kada je jednostavno nemoguće pomoći svima kojima je pomoć neophodna i za puko preživljavanje.
Miroslava: Od sredstava prikupljenih kroz donacije obezbedili smo potrebne udžbenike i školski pribor za učenike osnovnih i srednjih škola, decu iz siromašnih porodica, obezbedili stipendije, smeštaj i ishranu za nekoliko studenata/učenika srednjih škola, užine.
Ove godine zbog COVID -19 situacija je jos teža. Probleme vezane za realizaciju raznih projektnih aktivnosti rešavamo kroz komunikaciju sa donatorima sa kojima zajedno pronalazimo moguća rešenja u datoj situaciji (preraspodela aktivnosti, realizacija aktivnosti online, produžavanje roka trajanja projekata, rad preko društvenih mreža).
Zaposleni su osposobljeni da po potrebi rade od kuće, pa na taj način nije dolazilo ni do kakvog prekida osnovnih aktivnosti organizacije. Ni jedan projekat nije obustavljen i svi se realizuju u granicama mogućeg.
S druge strane, reagovali smo brojnim promenama načina pružanja pomoći – kada je u martu prekinuta direktna nastava, umesto školama, novac namenjen besplatnim užinama najsiromašnijoj deci i mladima i plaćanju troškova života u đačkim domovima deci i mladima kojima pomaćemo , slali smo direktno roditeljima preko Postnet-a.
Pokrenuli smo novi projekat prikupljanja novca za pomoć deci, mladima i porodicama tokom epiemije. Pojačali smo pokušaje da uspostavimo kontakte sa raznim fonadacijama koje su opredelile sredstva globalno za pomoć tokom i posle epidemije. Priključili smo se timu Dobročinitim.
Na koje aktivnosti ste najviše fokusirani u ovom trenutku?
Ljiljana: Svako od nas na razne načine je fokusiran na razne vrste aktivnosti. Moj fokus je na jačanju postojećih partnerstava i stvaranju novih kako sa pojedinačnim sličnim organizacijama i mrežama u Evropi, tako i sa različitim grupama potencijalnih i sadašnjih donatora u celom svetu.
Lena: Trenutno se fokusiramo na kampanju kojom prikupljamo novac za pomoć deci i mladima. Sponzorišemo dosta dece tokom godine (užinama u školi, stipendijama ili kupovinom knjiga i pribora) i nasa mogućnost da ih sponzorišemo zavisi od našeg rada da prikupimo sredstva.
Svetlana: Fokusirani smo istovremeno na projektne aktivnosti čija je realizacija moguća u uslovima epidemije, sa posebnom pažnjom da se ugovorene projektne aktivnosti realizuju u mogućoj meri , a da se uspostavljena podrška krajnjim korisnicima ne prekida što se u potpunosti za sada ostvaruje. Posebno napominjemo projekat Coronavirus relief for children in Serbia kroz koji obezbeđujemo sredstva za pomoć deci ugroženoj situacijom izazvanom pandemijom.
Kako se finansira udruženje Pomoć deci, sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način? Kako oni koji bi to želeli mogu podržati vaš rad?
Ljiljana: Naši donatori generalno su: strane vladine i nevladine organizacije, domaće i strane fondacije, ministarstva, lokalne samouprave, vladine kancelarije, agencije,kompanije i fizička lica.
Donacije se prikupljaju konkurisanjem predlozima projekata (samostalno ili u partnerstvu sa domaćim ili stranim organizacijama), obraćanjem fondacijama za dodelu sredstava za obavljanje nekih aktivnosti ili za rad organizacije, preko platforme za pojedinačne donacije (GlobalGiving), neposredne pojedinačne donacije iz oportuniteta, neposredne pojedinačne donacije fizičkih i pravnih lica na račun organizacije.
Organizacija kada je to moguće pribavlja sredstva za svoje funkcionisanje kroz držanje obuka i konsultantske usluge iz svog mandata, ponekad i kroz ciljane događaje za prikupljanje sredstava. Podršku nam mogu pružiti fizička i pravna lica kroz donacije za funkcionisanje organizacije ili kroz donacije koje se odnose na neku konkretnu aktivnost.
Naši kontakti – telefoni, email adresa i računi za donacije su objavljeni na našem sajtu i profilima na društvenim mrežama. U dogovoru sa nama, mogu organizovati kampanje ili događaje kojima ćemo prikupiti sredstva za određene grupe dece i mladih ili sve pogođene epidemijom. Podrška nam je i širenje informacije o našim aktivnostima, odnosno projektima.
Na koji način uključujete zajednicu u svoj rad i šta vam to donosi?
Svetlana: Pomoć deci realizuje svoje aktivnosti na teritoriji cele Republike Srbije. Svoje aktivnosti koncipira tako da uključi što veći broj učesnika – lokalne organizacije, mlade, decu i one koji direktno utiču na razvoj mladih i dece (roditelje i vaspitače/nastavnike) u svakoj sredini u kojoj dejstvuje kako bi rezultati bili kvalitetniji i obuhvatniji.
Pomoć deci ima formalne sporazume o strateškom tipu saradnje sa lokalnim samoupravama, školama, Ministarstvom prosvete, Ministarstvom za zaštitu životne sredine i više lokalnih nevladinih organizacija. Prilikom razvijanja ideja i projekata za prijavljivanje na konkurse za projekte sa njima se dogovara i od njih dobija podršku. Zajednica se uključuje kao akter ili kao korisnik projektnih aktivnosti.
Ljiljana: U svojim projektima podstičemo decu i mlade da u što većem broju učestvuju i uče kroz rad. Podstičemo i podržavamo vršnjačke obuke kroz koje mladi i deca koji su stekli znanja i veštine na našim obukama dalje prenose svoja iskustva vršnjacima uz našu pomoć. Ovakav način rada nama donosi stalno nove generacije dece i mladih koji žele da budu uključeni u zajedničke aktivnosti sa nama, omogućava nam da stalno saznajemo koji su novi izazovi i problemi dece i mladih, ali i odraslih koji sa njima rade u lokalnim sredinama, a istovremeno, nam omogućava da stičemo i nove partnere na rešavanju problema u lokalnim sredinama u kojima radimo.
Da li sarađujete sa drugim neprofitnim organizacijama, kojim i na koji način?
Svetlana: Aktivno sarađujemo sa domaćim neprofitnim organizacijama kroz neposredne kontakte, razmenu iskustava, zajedničke nastupe u zagovaranju i lobiranju, organizovanju obuka, kroz zajednički rad kroz članstvo u domaćim mrežama neprofitnih organizacija.
Sa nekim organizacijama imamo sporazume o strateškom partnerstvu ili sporazume o saradnji. Zajednički nastupamo u partnerskim odnosima prilikom konkurisanja za projekte.
Pomoć deci je članica i jedan od osnivača MODS-a, članica SKRUG-a, a i Nacionalnog Konventa za poglavlja 23, 25 i 26.
Ljiljana: Aktivno sarađujemo sa stranim neprofitnim organizacijama kroz neposredne kontakte, razmenu iskustava, rad na novim priručnicima i vodičima za rad sa decom i ladima, organizovanje i realizaciju obuka, kroz strateška partnerstva sa raznim fondacijama i organizacijama i kroz članstvo u međunarodnim mrežama neprofitnih organizacija.
Neretko smo i članovi Upravnih odbora ili regionalni predstavnici u međunarodnim mrežama.
Šta su najveći izazovi sa kojima se susrećete u radu?
Svetlana: Najveći izazov u radu je obezbeđivanje potrebnih uslova svakom detetu da uživa prava koja mu biološki, društveno i pravno pripadaju. Na organizaciji je da sama i u saradnji sa svim bitnim činiocima učini maksimum napora da što većem broju dece i mladih omogući podršku da to i ostvare.
Ljiljana: Nažalost, svakim danom se suočavamo i sa sve više izazova da obezbedimo sredstva da finansijski pomognemo deci, mladima i njihovim porodicama koji su u veoma teškim uslovima zbog epidemije, bez posla, bez ikakvih redovnih prihoda koji bi i ono najminimalnije mogli da nabave (od hrane i lekova do ogreva, knjiga, školskog pribora ili tableta, interneta i kompjutera).
Uz to i s obzirom da smo politički neutralni od samog osnivanja, izazov nam je stalni da dopremo do donosioca odluka. Obezbeđivanje finansijske održivosti organizacije, ali i sredstava za usavršavanje zaposlenih i saradnika, za rast organizacije, ne prestaje da bude izazov.
Kako smo u velikom obimu okrenuti ka međunarodnoj saradnji i stranim donatorima, izazov je i naći posvećene mlade ljude koji imaju i znanja i veština, ali i stalnu želju da uče nešto novo, kako bismo obezbedili kvalitetne ljude koji će nastaviti da razviajju i vode organizaciju u budućnosti.
Šta su najveći uspesi koje je udruženje ostvarilo u dosadašnjem radu, a šta tek želite da ostvarite?
Svetlana: Najvećim uspehom smatramo postignuće organizacije na domaćem i međunarodnom nivou do koga smo došli upornim i odgovornim radom - da nam se za pomoć obraćaju deca i mladi koji imaju problem, neposredno sa poverenjem, a da nas donatori samoinicijativno biraju kao organizaciju od poverenja kojoj će dati donaciju na osnovu referenci i reputacije koju smo stvorili.
Lena: Tokom godina, Pomoć deci je prepoznata kao odgovoran partner i kao organizacija posvećena socijalnom uključivanju sve dece i mladih. Neka od priznanja i nagrada koje smo dobili su: nagrada ERSTE fondacije za jedan od najboljih inventivnih projekata u jugoistočnoj Evropi za socijalno uključivanje, nagrada Evropske asocijacije roditelja za uključivanje roditelja u rad, priznanje Aflatoun International iz Holandije za višegodišnji rad na promovisanju društvenog i finansijskog obrazovanja dece i mladih i za posvećenost deci i mladima.
Ljiljana: Želimo da ostvarimo jednog dana našu viziju da sva deca i mladi u Srbiji budu snažni, sposobni i vidljivi u svojim sredinama, budu zdravi, željni učenja i poštuju one koji su drugačiji.
Ostavi komentar