Udruženje „Svetionik“ od 2006. godine radi na pokretanju pozitivnih promena u Novom Pazaru i celom Sandžaku. Kroz svoje aktivnosti, udruženje pomaže socijalno ugrožene pojedince i porodice, obezbeđuje stipendije za talentovane studente, radi na edukaciji mladih i razvoju kulture u zajednici.

Mirza Aličković, predsednik udruženja „Svetionik“, Kemal Zornić, član „Svetionika“ zadužen za humanitarne akcije i Nusreta Brunčević, programska koordinatorka u udruženju ispričali su nam kako „Svetionik“, uz poverenje i podršku zajednice svakodnevno radi na stvaranju boljih uslova života u Sandžaku.

Kako je nastalo Udruženje „Svetionik“? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?

Mirza: Svetionik je nastao 2006. godine, kao inicijativa mladih ljudi. Krenuli smo sa neformalnim druženjima i predavanjima, a onda smo pokrenuli i manje humanitarne projekte – prikupljanje sredstava od pojedinaca i firmi u gradu i dostavljanje humanitarnih paketa.

Nakon toga, svako od nas je studirao pa smo odlučili da držimo besplatne časove engleskog, srpskog, turskog, nemačkog i arapskog jezika, ili iz neke druge oblasti, u skladu sa time koji smo smer studirali. Inicijalna ideja je bila da pružimo nešto našoj zajednici i da radimo korisne stvari. To je trajalo neko vreme a onda smo krenuli sa realizacijom kulturnih događaja i manifestacija, koje su svake godine bile sve veće i veće, zatim projekate za mlade, i onda je sve krenulo svojim tokom.

Mirza Aličković, predsednik udruženja

Nusreta: Humanitarne aktivnosti su nas pokrenule jer smo uvidjeli da je mnogima u našoj zajednici potrebna podrška u vidu humanih paketa i slično. Kasnije smo krenuli praviti bazu podataka pojedinaca i porodica koji su postajali korisnici humanih paketa i krenuli ih posjećivati svakog mjeseca.

Pošto smo mladi i predstavljali smo mlade ljude u Sandžaku osjećali smo potrebu i za kulturnim događajima. U početku smo radili u manjim prostorima i u manjim krugovima, a onda su dolazili novi mladi ljudi i to se sve više širilo.

Nusreta Brunčević, programska koordinatorka

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?

Mirza: Ja sam tu od početka. Uvidevši stanje u zajednici – da ima dosta problema koje smo želeli da riješimo, krenuli smo sa aktivnostima. U početku je to bila grupa od nas dvadesetak koji smo se organizovali – prvo neformalno, a onda smo se i registrovali, sve u cilju da radimo nešto za opšte dobro, za zajenicu. Uvek je deo vezan za humanitarni rad bio najemotivniji – svako u svom kraju bi našao najugroženije porodice i onda bismo krenuli u prikupljanje pomoći.

Nusreta: Ja sam imala 15-16 godina kada sam došla u Svetionik, u prvih godinu dana njegovog funkcionsanja. Htjela sam da budem promjena u zajednici, da budem dio grupe koja mijenja zajednicu na bolje. Međutim, kako vrijeme prolazi, vidim da je Svetionik iz godine u godinu mijenjao mene – naučio me: da vidim ko je u potrebi, da vidim šta nedostaje mladima, da vidim neke stvari koje sigurno ne bih mogla da uočim da nisam u Svetioniku.

Kemal: Ja sam u Svetioniku aktivan možda nekih godinu-godinu i po, najmlađi sam u ekipi i sebe sam prepoznao u humanitarnom sektoru. Mislim da mogu dosta toga da doprinesem i rad sa socijalno ugroženim karegorijama me motiviše da nastavim dalje, da idem u što veću potragu za donatorima i da svakodnevno, kao tim, radimo na usavršavanju naših kapaciteta.

Kemal Zornić, član „Svetionika“ zadužen za humanitarne akcije

Koliko je COVID-19 kriza uticala na aktivnosti udruženja, na koji način se promenio način na koji funkcionišete? Na šta ste bili najviše fokusirani u prethodnom periodu?

Nusreta: Na sam rad Svetionika nije toliko uticala, jer smo u tom periodu jako mnogo radili i gotovo da nismo imali prostora za odmor i cio fokus nam je bio kako da olakšamo ljudima koji su na kućnoj terapiji i doktorima koji su u bolnici. Sredstva koja su dolazila do nas smo usmjeravali na kupovinu aparata, maski, medicinske opreme uopšteno i onda smo to nosili u naše bolnice u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Priboju, Prijepolju i seoskim ambulantama.

Oni građani koji su u toku pandemije izgubili posao ili bili bolesni, dobijali su humanitarne pakete i druge vrste pomoći, poput donošenja lijekova i slično.

Mirza: Jako je bilo teško raditi za vreme pandemije iz razloga što su zvanični podaci bili totalno drugačiji od realnih podataka. Onda smo napravili mrežu udruženja i pojedinaca u Novom Pazaru, kako bismo pratili stanje donacija u bolnicama, da bi znali šta im je potrebno. Umrežili smo se i obaveštavali jedni druge ko šta kupuje, ko je šta donirao i u kom mestu, da ne bi došlo do dupliranja.

Šta su najvažnije aktivnosti na kojima trenutno radite, a šta su najvažniji planovi na čijoj ćete realizaciji raditi u budućnosti?

Mirza: U ovom trenutku većinu projekata privodimo kraju. Ove godine smo organizovali „Balkansku omladinsku školu 2020“. To je edukativna platforma za studente, čiji je cilj neformalno obrazovanje i proširivanje vidika mladih kroz podsticanje kritičkog promišljanja. Cilj nam je bio da projekat traje 3 meseca, ali se zbog pandemije on produžio na 6 meseci. Pokrovitelj je bilo Tursko ministarstvo za dijasporu.

Pored toga, imamo projekat „Tvoja stipendija“, što nam je i najveći projekat koji traje od samog osnivanja udruženja, ali u poslednjih 5 godina dobio je svoj sadašnji oblik. Tu učestvuje mnogo privrednika i pojedinaca i ceo projekat se finansira od strane lokalne zajednice, privrednika iz Sandžaka i dijaspore, koji su poreklom odavde.

Prošle godine smo imali oko 200 stipendista. Cilj stipendija nije samo da oni dobijaju novčana sredstva, nego da svaki naš stipendista dobije i određeno obrazovanje, kako bi jačao svoje lične kapacitete. Tako svakog meseca organizujemo određene radionice i predavanja – nešto što smatramo da je njima jako potrebno da bi stekli dodatne veštine. Cilj je i da ih motivišemo da se aktiviraju u zajednici. Nekada je jako teško mlade ljude motivisati, zbog celokupne situacije u zajednici. Nama je cilj da im kažemo zajednica vas je prepoznala i ulaže u vas – hajde sada da to nekako vratimo zajednici – kroz različite projekte i aktivnosti, ili samim tim što ćete biti uspešni, ostati ovde i raditi nešto korisno.

Nusreta: Sada krećemo i sa pozivom donatorima da se prijave za ovaj projekat. Nekako je to projekat koji sve nas pokreće – jer svakog meseca imamo različite edukacije i upoznajemo dosta mladih ljudi koji su željni da uče. Dosta njih ostane u Pazaru, dosta njih ostane i u Udruženju.

Mirza: Kada smo pokrenuli ovaj projekat, krenuli smo sa 5 stipendija, pa je iz godine u godinu to raslo na 160, 180, 200... Projekat ima veliku mogućnost rasta, a podržava ga lokalna zajednica i dijaspora– sva prikupljena sredstva su apsolutno od donacija na lokalu . Krenuli smo sa novom kampanjom „Doniraj stiendiju“ i želimo da se obraćamo donatorima narednih nekoliko meseci, ali cilj je da to sada ne bude samo lokalna zajednica i privrednici, već da uključimo celu Srbiju, neke veće firme, preduzeća, za koja mislimo da imaju interes da ulažu u mlade.

Informacije o načinu doniranja se mogu naći na našem sajtu svetionik.rs.

Kako mladi ljudi koji konkurišu za stipendije i drugi korisnici dolaze do vas?

Nusreta: Generalno smo transparentni i kad god organizujemo konkurse trudimo se da to bude opšte vidljivo – preko društvenih mreža, lokalnih televizija, flajera... Na različite načine pozivamo mlade ljude da nam se priključe.

Imali smo, na primjer, akciju – prikupljanje školskog pribora za djecu koja su bez jednog ili oba roditelja i iz socijalno ugroženih porodica i pozvali smo građane samo preko Facebooka i Instagrama i stvarno se puno prikupilo školskog pribora. Čak prijatelji koji su koordinisali tim projektom obišli su knjižare i naišli na sjajan odaziv. Nekako za te male stvari vidimo da su nam Facebook i Instagram dovoljni.

Mirza: Nama je cilj i da okupimo što više volontera. Za tu akciju prikupljanja školskog pribora pozvali smo mlade ljude da doniraju ali i da volontiraju na štandu i odaziv je bio fenomenalan. Često mladima nudimo priliku i da stažiraju i da volontiraju u Svetioniku.

Volonteri dosta toga rade sami i veoma smo otvoreni. Kancelarija se nalazi u centru grada, dostupni smo svima. Za stipendije se uglavnom prijavljuju na online konkurs i posle toga dolaze kod nas na intervju.

Kako izgledaju vaše humanitarne aktivnosti?

Kemal: Mi trenutno imamo neki prosek od 100 do 150 porodica mesečno, koje dobijaju osnovne životne namernice i hemiju. Takođe, imamo akciju „Humanitarni butik“, koja traje već 5-6 godina. U centru grada imamo jedan objekat, koji je nekada bio zapušten, a mi smo ga, uz više organizacija iz Novog Pazara, sredili i napravili butik, u kome građani doniraju dobro očuvanu garderobu i kompanije sa kojima sarađujemo doniraju novu garderobu.

Jednom nedeljno imamo otvorena vrata tog humanitarnog butika i tada socijalno ugrožene porodice dolaze da nađu sebi komad garderobe. Mjesečno, u tom butiku preuzme odjeću više od 500 ljudi.

Imamo mnogo akcija, u zavisnosti od potrebe i situacije. Sad je aktuelna akcija za prikupljanje ogreva, pošto dolazi zima.

Imamo i izgradnju kuća – „Dom za sve“, koja najviše zavisi od donatora, ali konstantno napredujemo.

Kako se finansira „Svetionik“? Sa kojim tipovima donatora najčešće sarađujete i na koji način? Kako oni koji to žele mogu podržati vaš rad?

Mirza: Što se tiče finansiranja Udruženja najveći deo dolazi sa lokala. Većina donacija je od lokalnog stanovništva ili dijaspore, poreklom odavde. Imamo podršku u realizaciji projekata od Grada Novog Pazara, Bošnjačkog Nacionalnog Vijeća kao i drugih institucija. Međutim pratimo i apliciramo na konkurse za udruženja od strane većih fondacija ili državnih fondova.

Recimo, sa Ministarstvom za trgovinu, turizam i telekomunikacije smo radili projekat IT je i za žene, što je bila tromesečna obuka za učenje Java programiranju, imali smo projekat koji je finansiralo Tursko ministarstvo za dijasporu, od Trag fondacije smo dobili podršku za borbu protiv Covida, u okviru Programa „Aktivne zajednice“...

Glavni fokus prilikom prikupljanja sredstava nam je na sugrađane i firme na lokalu, a svakako nam je cilj da se obratimo i većim kompanijama i institucijama, jer mislimo da imaju interesa da na našem prostoru budu prikazani kao firme koje žele da ulažu u našu zajednicu.

U čemu se ogleda najveći doprinos „Svetionika“ razvoju zajednice? Šta su najveći izazovi sa kojima se suočavate u radu?

Mirza: Najveći izazov po mom mišljenju je nedostupnost većih fondova. Mi kao grad, koji je južno u Srbiji i po svemu se razlikuje od ostatka Srbije, u smislu religije, nacionalnosti, identiteta, nekada se osećamo zaista zapostavljeno. Često su naši problemi nevidljivi. To se odnosi na ceo Sandžak, svih gradova iz okruženja i naš izazov je da te probleme učinimo vidljivim i jasnim zajednici u celoj Srbiji.

Najveći doprinos su stipependije i rad sa mladima, kao i veliki broj volontera i članova.

Nusreta: Za zajednicu je od velikog značaja to što mladi ljudi, kada prođu kroz neke naše edukacuje, postaju svjesniji toga da moraju i trebaju da djeluju u svojoj zajednici. Na primjer, sa Balkanskom omladinskom školom organizovali smo seminar u Beogradu, gdje nam je jedan od predavača bio politikolog Boban Stojanović i kada im je postavio pitanje da li ih zanima državno uređenje, politika i sl, samo par učesnika je reklo da ih zanima i da to prati preko medija, a ostali su kazali da ih ne zanima. Nakon 3 dana edukacije sa njim, svi su izjavili da ih zanima i iz tog primjera se vidi da je rad na edukaciji mladih ljudi nešto što zaista treba zajednici.

Sve nas treba da zanima gdje živimo, kako živimo i koliko možemo da uradimo za našu zajednicu.

Šta smatrate za najveće uspehe koje ste ostvarili u dosadašnjem radu, a šta je ono što tek želite da realizujete?

Nusreta: Radimo na boljem realizovanju nekih projekata, a zaista je veliki uspeh „Tvoja stipendija“, gdje imamo 200 mladih koji su ili najboli studenti, ili su iz socijalno ugroženih porodica i stvarno su svi izuzetni – žude za edukacijom, željni su volontiranja... Sa druge strane, mislim da nismo u potpunosti ispunili cijeli zadatak što se tiče stipendija jer se nismo proširili na cijelu Srbiju, ali na tome tek treba da radimo.

Mirza: Samim tim što postojimo skoro 15 godina i najvećim delom nas podržavaju ljudi i firme iz lokalne zajednice, što znači da nam ljudi veruju i da su nas prepoznali kao partnera, što je veliki uspeh.

Nusreta: Ono što bih ja volela da se desi u budućnosti je veće umrežavanje, stvaranje mreže organizacija u Srbiji koje se međusobno pomažu i koje će da dele iskustva i stalno budu u kontaktu.

Mirza: Želja nam je to da budemo još dostupniji kod ljudi koji bi možda želeli da doniraju i podrže naše projekte i da što više ljudi svake godine prolazi kroz Svetionik.

Neostvarena želja nam je da izađemo u susret svim studentima koji konkurišu za stipendiju, i svim ugroženima koji se obrate za pomoć a njihov broj je nažalost uvek nekoliko puta veći od naših finansijskih mogućnosti.