Udruženje „Naša kuća“ od 2007. godine, kroz svoje programe i projekte obezbeđuje uslove za kvalitetan i sadržajan život osoba sa teškoćama u razvoju.

Anica Spasov, predsednica udruženja, ispričala nam je kako „Naša kuća“ podržava osobe sa smetnjama u razvoju,pruža im priliku da napreduju i svakodnevno radi na zastupanju osoba sa teškoćama u razvoju i javnom zagovaranju poboljšanja zakona i poštovanja njihovih prava.

Kako je nastalo Udruženje „Naša kuća“ sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?

Anica: Naša kuća je osnovana 2007.godine na inicijativu roditelja dece sa smetnjama u razvoju. Ideja kojom su se vodili roditelji tada kao i sada je da se obezbede uslovi za dostojanstven i svrsishodan život tinejdžera i mladih iz ove populacije. Svi naši programi su koncipirani po socijalnom modelu i individualizovani prema potrebama svakog pojedinca. Na taj način smo, prateći potrebe svakog od njih u odgovarajućem vremenskom periodu, obezbeđivali informacije iz svih, za njih relevantnih oblasti, i tako im davali priliku da odaberu oblast koja ih najviše interesuje. Onda smo kroz individualne planove podrške omogućili da uče i da se usavršavaju.

Naš rad je zasnovan na poštovanju osnovnih ljudskih prava i prava osoba sa invaliditetom, sa ciljem da postanu aktivni građani našeg društva. Razumeli smo da je najkraći put do „Poštovanog gradjanina“ uključivanje na tržište rada. Da bi smo ostvarili svoju misiju pokrenuli smo nekoliko proizvodnih linija koje su zadovoljavale interesovanja i veštine većeg broja naših članova. Uporedo smo uvek vodili računa o proizvodima koji imaju svoje tržište i ekološki su.

Prva mašina koja je kupljena je bila za proizvodnju papirnih kesa. Zatim smo kupili mašinu za proizvodnju kartonske ambalaže i opremu za sito štampu. Obuka na ovim mašinama je trajala skoro godinu dana za radne asistente a onda smo kroz individualne planove podrške uključivali jednog po jednog zainteresovanog člana. Danas njih šestoro sve sami odrađuju. Imamo preko petnaest kupaca naše ambalaže i skoro da smo jedini koji u Beogradu proizvode kartonske gajbe za ketering.

Sledeća proizvodna aktivnost je ketering usluga Kuhinja na točkovima, koja je dve godine pilotrana, a onda smo zahvaljujući saradnji sa gradskom opštinom Zvezdara i projektom kod ambasade Kraljevine Norveške, USAID-a, SDC-a, Caritas-a, i brojnih drugih donatora opremili savremenu kuhinju u kojoj se pripremaju obroci, ketering i slatka linija kuhinje na točkovima.

U kuhinji rade četvoro, uz profesionalne kuvare. Pripremamo obroke i dostavljamo prvenstveno starijim sugrađanima koji su teško pokretni, bolesni ili žive sami, ali i ostalim sugrađanima. Obezbeđujemo keteringom razne proslave i događaje. Posebno na šta smo ponosni je naša slatka linija, proizvodnja deserta od naše domaće suve šljive, liofilizirane maline i najfinije Belgijske čokolade. Deserte takođe prodajemo uz ketering ali i kao poklone korporativne ili lične. Imamo dugogodišnju saradnju sa Japanskom agencijom za razvoj JICA, na Programu senior volontera i iz te višegodišnje saradnje je pokrenuta hidroponska proizvodnja povrća, salata i začinskog bilja koje se koristi u našoj kuhinji. Hidroponija je tehnologija budućnosti jer se njome u vodi proizvodi zdravo povrće, bez upotrebe hemijskih preparata, sa maksimalnom uštedom potrošnje vode, djubriva, energije. Koristimo solarnu energiju, i ne devastiramo zemljište. Proizvodnja se odvija u vodi u zatvorenom prostoru i zaštićena je od klimatskih promena. U našoj bašti je trenutno angažovano petoro mladih, a planiramo da ih bude još više.

Projekat koji je tek na početku realizacije sa JICA i oraganizacijom Ikoma iz grada Ikome je ručna proizvodnja papira od praznih kutija cigareta. Na ovom poslu nam predstoji obuka u Japanu a zatim u Beogradu. Ovako proizveden papir koristićemo za ambalažu i prodavati ga na trzištu umetnicima.

Kako ste došli na ideju da pokrenete socijalno preduzeće? Recite nam nešto više o kuhinji na točkovima, hidroponskoj bašti i ostalim aktivnostima vašeg socijalnog preduzeća.

Anica: Praktično od 2007. godine mi funkcionišemo kao socijalno preduzeće u pravnoj formi udruženja građana. U okviru socijalnog preduzeća imamo socijalnu uslugu, Dnevni centar, koji je jezgro naših aktivnosti.

Imamo sada veoma razvijenu proizvodnju, čiji su proizvodi plasirani na otvorenom tržištu i ravnopravno se takmiče sa svim ostalim proizvodima. Imamo jasno definisanu drustvenu misiju jer radno osposobljavamo i zapošljavamo osobe sa invaliditeom, prvenstveno sa smetnjama u razvoju.

Takođe, vodimo računa o prirodnim resursima i o zaštiti okoline od zagađenja. Proizvodnja papira i čitav naš proces rada su primer cirkularne ekonomije. Naš krajnji cilj je ekonomski stabilno i održivo socijalno preduzeće koje će u budućnosti finansirati fondaciju koju će pokrenuti roditelji udruženja Naša kuća. Ova fondacija treba da obezbedi podršku osobama sa invaliditetom kako bismo očuvali njihov kvalitetan i smislen život i sprečili institucionalizciju posle smrti njihovih roditelja.

Mislim da je ovo odgovor na pitanje zašto je važno socijalno preduzetništvo. Naravno praktično ne postoji oblast života koju ne može da pokrije socijalno preduzetništvo,ali ono što je važno istaći, to je da se kroz ovaj vid preduzetništva rešavaju problemi lokalne zajednice, zadovoljavaju potrebe određene grupe ljudi, da je uvek inovativno i da utiče na razvoj cele zajednice.

Koliko i na koji način je COVID-19 kriza uticala na vaše aktivnosti. Na šta ste bili najviše fokusirani u prethodnom periodu?

Anica: Kriza COVID-19 je veoma nepovoljno uticala na naš rad. Morali smo preko noći da zatvorimo liniju proizvodnje gotovih jela za IT sektor i kako stvari stoje do kraja sledeće godine stvari se neće znatno popraviti. Zatvoreno je i tržište za ketering, zbog zabrane okupljanja većeg broja ljudi usled pandemije. Ambalaža koju smo prodavali firmama za ketering takođe nema tržište.

Naša hidroponska staklena bašta u kojoj proizvodimo začinsko bilje i mikro bilje, takođe ne radi. Pokušavamo da pokrenemo domaća kuvana jela za građane i organizujemo dostavu koju smo imali za vreme vanrednog stanja, ali je trzište već prepuno ovakvih ponuda.

Intenzivirali smo proces rada na ručnoj izradi papira uprkos zamrznutom projektu sa Japancima i pokušavamo kao jedinstveni proizvođači papira od praznih kutija cigareta da se pozicioniramo na tržištu. Veliko ohrabrenje nam je ogromno interesovanje građana koji su se angažovali i koji nam dostavljaju prazne kutije, i javljaju nam se preko društvenih mreza za uspostavljanje kontakata za plasman papira.

Mislimo da će nam u narednim mesecima ovo biti najvažnija aktivnost jer nam se tržište polako otvara i sada radno angažujemo osmoro mladih iz našeg dnevnog centra. Za njih je ovo veliki izazov i sa puno entuzijazma rade uz nadu da cć dobro zaradjivati.

U poredjenju sa njihovim vršnjacima koji su u drugim ustanovama i centrima i kojima su zbog Covida19 uskraćena sva prava, naši korisnici su u neuporedivo boljem položaju.

Kako se finansira Nasa kuća? Sa kojim tipovima donatora najčešće sarađujete i na koji način? Kako oni koji to žele mogu podržati vaš rad?

Anica: Naša kuća se sa sa oko 65% sopstvene proizvodnje finansirala, sada je znatno manje, ali ako uspemo sa papirom onda će biti sve lakše.

Naravno da nam je svaka vrsta pomoći dobrodošla. Uvek smo mišljenja da nam je potrebno tržište za naše proizvode. Možemo razmišljati o novim korporativnim poklonima, ambalaži, papiru za kucanje, papiru za štampu, slikarski papir, ukrasni papir.

Projekti koji se odnose na opremu radionice za izradu papira, ili na kampanje zagovaranja su takodje mogući oblici finansiranja.

Koliko članova broji vaš tim i za koliko korisnika trenutno pružate podršku? Kako izgleda jedan prosečan radni dan u „Našoj kući“?

Anica: Imamo petoro zaposlenih, četvoro volontera i dvanaestoro korisnika. Za korisnike važe ista pravila kao i za zaposlene u udruženju. Dolazimo na posao u 09h, korisnici u 10h.Ujutro se oforme grupe na dobrovoljnoj osnovi koje rade na reciklaži praznih paklica na procesu proizvodnje papira, na rad u hidgoponskoj bašti i u kuhinji.

Kada je potrebno radi se na rol-štancnama na kojima se proizvodi kartonska ambalaža. Grupe su aktivno uključene u posao po dva sata sa pauzom od 1h za fizičke aktivnosti , a posle pauze sledi jos jedan radni ciklus proizvodnje. Nakon toga sledi relaksacija uz muziku.

Šta smatrate najvećim uspesima u dosadašnjem radu, a šta je ono što biste tek želeli da ostvarite?

Anica: Najveći uspeh je:

  • Uspešno radno angažovanje na poslovima koji najviše odgovaraju svakom ponaosob, kao i uspeh u radu sa korisnicima i njihov opšti napredak.
  • Doprinos zajednici i povezivanje sa njom.
  • Uvodjenje inovativnih tehnologija i doprinos očuvanju životne sredine kao što su hidroponija i solarna energija, ručna izrada papira od praznih kutija cigareta i cirkularna ekonomija.

Želeli bismo da naše inovativne tehnologije i ekološke proizvodnje podignemo na ekonomsko održivi nivo i da se u oblasti zagovaranja izborimo za uvodjenje novog modela zapošljavanja, kao što je zapošljavanje uz podršku, sa ciljem da se promeni zakon o zaposljavanju OSI i da se obezbedi najefikasniji i najhumaniji model životnog zbrinjavanja.

Koji su najveći izazovi sa kojima se susrećete u radu, a šta je vaš najveći doprinos zajednici?

Anica: Izazovi su mnogostruki. Od toga da treba promeniti zakone i prakse, do promene vrednosnih stavova i svesti našeg drustva. Treba uložiti još mnogo energije u edukacije profesionalaca, roditelja, poslodavaca. Treba podići rad socijalnih preduzeća na visoko prepoznatljiv nivo, koji može da utiče na promene zajednice.

Najveci doprinos zajednici je u tome što kroz pozitivne primere rada, kroz ekološki prihvatljive procese i proizvode, utičemo na promene.

Angažovanjem OSI prevazilazimo predrasude. Sveukupnim delovanjem obezbeđujemo održivi razvoj zajednice, koji se bazira na inkluziji u znanju i očuvanju životne sredine.

Šta su najvažniji planovi i aktivnosti na čijoj ćete realizaciji raditi u budućnosti?

Anica: Najvažnije aktivnosti će biti u domenu oporavka našeg socijalnog preduzeća, razvoju procesa ručne proizvodnje papira i nastavak saradnje sa organizacijama JICA i Ikomom.

Pored toga rad na lobiranju i zagovaranju izmena najznačajnijih zakona kao što su: Zakon o zapošljavanju, Zakon o socijalnom radu, Porodicni Zakon, uvođenje novih integrisanih usluga socijalne zaštite, koje bi u mnogome uitcale na kvalitet zivota OSI (organizovanje usluge stanovanja uz podršku kroz osnivanje fondacije i zadužbinskog fonda) i na razvoj socijalnog preduzetnistva.