Naša srca su danas tužna zbog gubitka naše Aleksandre Vesić Antić, suosnivačice Catalyst Balkans, koja je preminula ovog četvrtka.

Za neke Sandra, za druge Aleks, a za nas u Catalyst Balkans bila je prijateljica, savetnica, vizionarka, moralni kompas, kritičarka, arhitektkinja filantropije, učiteljica, uzor i najveća podrška. Mnogi od vas koji ovo čitate doživljavali ste je i kao aktivistkinju, feministkinju, strateškinju, članicu odbora, evaluatorku programa, mentorku, recenzentkinju predloga projekata, individualnu donatorku i dosledan glas integriteta koji vas je naveo da budete bolje ljudsko biće.

Bila je iskrena i direktna sagovornica za koju smo uvek znali šta misli, i to istog trenutka kada pomisli. Umela je da nas drži za ruku kada je teško, a nežan i nasmejan glas je vraćao optimizam.  No, taj glas je istovremeno bio i dovoljno snažan i prodoran da probudi iz apatije i vrati na put njene jasne i zarazne vizije.

Izvrsnost i preciznost nisu bili samo standardi kojima je težila, već nešto što je uvek sa lakoćom postizala u svemu što je radila. Život je investirala u unapređenje ljudskih prava u širokom smislu, dosledna i puna dubokog razumevanja za potrebe različitih marginalizovanih grupa ali i pojedinaca. Bila je glas koji se sluša – a kada se nije čula, nije oklevala da govori glasnije, sve dok nije bila sigurna da smo čuli i shvatili.

Aleksandra je bila energična, empatična, hrabra, puna razumevanja, briljantna, principijelna, perfekcionista, radoholičarka, borbena i nežna istovremeno, profinjeno duhovita, samo-korektivna i skromna, uvek tri koraka ispred. Nije joj bilo teško da kaže „ne“, ali je retko to činila. Pomogala je da rešimo probleme i stvarala nova rešenja kada stara nisu radila. Slušala nas je i smejala se sa nama, a divno je umela da se smeje. Podsticala nas je da vidimo šire i da očekujemo više od sebe, dok je sebi postavljala samo najviše standarde.

Imala je samopouzdanje da misli da je uvek u pravu, a nije lako priznati, uglavnom je i bila u pravu. Iz tog razloga, bila je veoma tražena i uvek spremna da telefonom podeli savete ili sedne preko puta nas u Hotelu Zira ili Maderi, i sprovede nas kroz  izazove sa kojima smo se susretali. Rekla bi vam gde ste pogrešili, i još važnije, šta možete da uradite da to ispravite. Naravno, sa cigaretom u ruci.

Bezbrojne metodologije, strategije, pristupi, propisi, nacrti zakona, otvorena pisma, peticije, istraživački radovi, tekstovi, evaluacije, procesi i sistemi koje je ona napisala ili osmislila, bez obzira da li ih je potpisala ili ne, svedoče o njenom ogromnom i dubokom doprinosu povezanim svetovima građanskog aktivizma, razvoja filantropije i feminističke misli i delovanja u Srbiji, na Zapadnom Balkanu, i u svetu.

Uprkos našem bolu, znamo da bi Aleks očekivala da nastavimo sa poslom, da ga završimo na vreme, besprekorno, kako nas je uvek inspirisala da radimo. Nije bilo lako napisati ove redove - možda smo malo opširniji i otvoreno emotivni, ali je dirnutost trenutnim osveštenjem prave veličine koju je Sandra predstavljala suviše jaka, a gubitak nenadoknadiv.

Nastavljamo dalje puna srca i odajemo počast njenom životu i načinu na koji ga je živela. Ona nas sve poziva da budemo aktivni, angažovani, promišljeni, i da svojim delima demonstriramo reči koje izgovaramo. Bez toga, reči su prazne, a Aleksandra nikada nije izgovorila praznu reč u svom neverovatnom životu punom ostvarenja.

Aleks... Sandra... Bila si poznata po svom (oštrom) umu i (crnom) humoru – zato, umesto da kažemo „zbogom“, zahvaljujemo ti se što si bila naša kraljica (drame). Još uvek osećamo tvoje prisustvo (gledajući preko ramena) i još uvek veoma jasno možemo da čujemo kako (ironično) kažeš: „Dobro, idemo dalje“. Tako ćemo i učiniti.

Zajedno sa drugim organizacijama koje je Aleksandra zadužila, tražimo način da osmislimo ispraćaj u njenom duhu. Uskoro ćemo objaviti više informacija, a nadamo se da ćete nam se pridružiti da zajedno podelimo sećanja kako je Aleks uticala na naše živote.

Ako želite da svojim delima odate počast njenom životu, predlažemo vam još dva načina:

  • Donirajte Fondu „Sami Čamdžić za sretno djetinjstvo“, u čijem je pokretanju Aleksandra učestvovala nakon što je koleginica iz BIH tragično izgubila sina.
  • Razmislite o podršci fondu za stipendije koji ćemo pokrenuti u narednom periodu, a koji će negovati Aleksandrine vrednosti solidarnosti, jednakih prilika, ravnopravnosti, slobode i integriteta.