Koliko znate o stanju filantropije u zemlji i regionu?
Catalyst Balkans od 2013. istražuje i analizira stanje filantropije na Zapadnom Balkanu i objavljuje podatke o davanjima na platformi Giving Balkans i u godišnjim izveštajima o davanjima za Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Crnu Goru, Hrvatsku, Srbiju, Kosovo i Severnu Makedoniju.
Ono što BiH izdvaja od ostalih zemalja jeste transparentnost davanja - u BiH se lakše nego u većini zemalja regiona dolazi do podataka o davanjima za opšte dobro (ko, kako, kome i za šta donira), što je ključna stvar za izgradnju poverenja između javnosti, donatora i primalaca.
U 2018, BiH se izdvojila i po značajnom trendu rasta kada su u pitanju donacije za opšte dobro – prošle godine su registrovane 2.032 dobrotvorne akcije u BiH, što je rast od 29% u odnosu na 2017, dok je procenjena darovana suma (7,9 miliona EUR) za 33,3% veća.
Ko su darodavci u BiH?
U BiH su najaktivniji darodavci građani kroz masovna davanja, koji su učestvovali u 48,5% dobrotvornih akcija, dok poslovni sektor sa 31,3% zauzima drugo mesto na listi ključnih darodavaca. Iza njih su istaknuti pojedinci (u 8,3% akcija), mešoviti darodavci (9,2%) i privatne fondacije (0,3%).
Građani su učešćem u masovnim davanjima bili ne samo najčešći darodavac, već i najveći, a prema našim podacima, donirali su 37% zabeležene sume.
Kroz masovna davanja, najčešće podržavane teme bile su zdravstvo (42,9%), podrška marginalizovanim grupama (21,2%) i smanjenje siromaštva, dok su najviše podržavani primaoci donacija bili pojedinci i porodice (57,1%), neprofitne organizacije (29,3%) i institucije (11,1%).
Jedan od primera uspešnog prikupljanja sredstava kroz masovna davanja jeste podrška za narodne kuhinje u nekoliko gradova u BiH. Tako je, u Banjaluci, Fondacija Mozaik sakupila 1.500 EUR za kuhinju „Obrok ljubavi” zahvaljujući SMS porukama poslatim na broj namenjen za ovu akciju. Istovremeno je organizovala radionice, sportske događaje, prikupljanje hrane, pa čak i operske koncerte kako bi pridobila što veću podršku i što više podigla nivo svesti.
U Novom Sarajevu, udruženje Pomozi.ba je organizovalo nekoliko bazara i radionica kako bi prikupilo sredstva i obučilo volontere za rad u lokalnoj kuhinji koja redovno dobija podršku od meštana, dok su u Tuzli poljoprivrednici i ratni veterani direktno donirali proizvode sa svojih farmi narodnoj kuhinji Tuzla Imaret.
Sad druge strane, kompanije širom BiH su u 2018. najviše podržavale institucije (53,3%), neprofitne organizacije (33,2%) i pojedince i porodice (9,7%), dok su najčešće podržavane teme bile obrazovanje (34,9%), podrška marginalizovanim grupama (27%) i zdravstvo (8,6%).
Kao primere davanja kompanije sa dugoročnim efektom izdvaja se donacija fabrike obuće Sportek, koja je donirala ultrazvučni aparat Domu zdravlja Sveti Pantelejmon, u vrednosti od 37.000 EUR, kao i projekat koji su sproveli EFT-Rudnik i Termoelektrana Stanari, koji su donirali 47.000 EUR za renoviranje Osnovne škole „Desanka Maksimović” u Dragalovcima. Zahvaljujući ovoj donaciji škola je dobila novi krov, fasadu, prozore, kupatilo i školsko igralište.
Za koje oblasti BiH daruje?
Kada su u pitanju teme za koje BiH daruje, najčešće podržavane su zdravstvo (26,3%), podrška marginalizovanim grupama (23,4%), obrazovanje (17,8%) i smanjenje siromaštva (8,7%), dok na sve ostale oblasti (kultura i umetnost, nauka, sport, infrastruktura, nezavisni mediji, ljudska prava, briga o životinjama,...) odlazi 23,8%.
Ove godine je redosled malo drugačiji nego ranije, pri čemu su zdravstvo i podrška marginalizovanim grupama ponovo zauzeli prva dva mesta, dok se obrazovanje po prvi put popelo na treće mesto. Ovo je izuzetno važan trend, jer je obrazovanje jedina od ovih oblasti sa drugoročnim, strateškim efektima.
Broj davanja sa dugoročnim efektom, odnosno strateških davanja u poslednjih nekoliko godina je u porastu a prošle godine je dostigao 38,2%, što pokazuje da darodavci postaju sve odlučniji u nameri da ulažu strateški, kako bi doprineli razvoju svojih zajednica.
Kome BiH daruje?
Najviše podržavani primaoci donacija su pojedinci i porodice (37%), neprofitne organizacije (32,4%), institucije (23,5%) i lokalne/nacionalne vlasti (5,6%).
Kada su u pitanju davanja za neprofitne organizacije, građani su i dalje ti koji najviše podržavaju rad i ciljeve neprofitnih organizacija sa 43,9% akcija davanja, a prati ih poslovni sektor sa 32,1%.
Najviše podržavane organizacije u 2018. bile su „Srce za djecu oboljelu od raka” koje pomaže deci oboleloj od raka, udruženje Pomozi.ba koje pomaže ekonomski ugroženim osobama i osobama sa zdravstvenim problemima, udruženje građana „Mozaik prijateljstva” koje pruža usluge narodne kuhinje, organizacija SOS Dječija sela Bosna i Hercegovina, udruženje roditelja dece obolele od malignih bolesti „Iskra”, i Međunarodni forum solidarnosti EMMAUS, koji pomaže u rešavanju migrantske krize.
U fokusu poslovnog sektora posebno je bila organizacija SOS Dječija sela Bosna i Hercegovina, koja je u 2018. obeležila dve decenije rada. Kompanije kao što su Bosnalijek, Bingo Export-Import Tuzla, Raiffeisen Bank, i Violeta nastavile su svoja višegodišnja ulaganja u ovu organizaciju i u 2018. ukupno donirale više od 45.000 EUR za različite potrebe.
Za koje korisničke grupe BiH daruje?
Zanimljivo je i da je u 2018. došlo do promene kada su korisničke grupe u pitanju, te je najveći broj davanja (29,3%) bio usmeren na populaciju iz lokalnih zajednica, pa je ova korisnička grupa, prvi put nakon 2013, bila najviše podržana. Na drugom mestu su, kao u 2017, osobe sa zdravstvenim problemima.
Kada su u u pitanju konkretne akcije za podršku lokalnoj zajednici izdvojio se program Fondacije Mozaik Lonac.pro, koji je pomogao da 269 projekata iz 40 opština u Bosni i Hercegovini dobije podršku od građana iz lokalnih zajednica i kompanija. Zahvaljujući kampanjama za prikupljanje sredstava i donacijama poslovnog sektora, više od 100.000 EUR uloženo je u nova igrališta, osvetljenje za košarkaške terene, časove samoodbrane i aktivnosti fizičkog vaspitanja za decu.
Više uspešnih akcija za podršku lokalnoj zajednici sprovela je i Fondacija tuzlanske zajednice, koja je zahvaljujući donacijama građana i kompanija sakupila više od 40.000 EUR.
Zaključak
Nakon pada davanja u 2015. i 2016. godini, i napretka u 2017, u 2018. godini dobročinstvo u Bosni i Hercegovini je nastavilo da se razvija, uz znatna poboljšanja u nekoliko oblasti. Jača podrška obrazovanju i povećana strateška ulaganja su najvažnija.
Pored toga, medijska pokrivenost dobrotvornih davanja, što je naš primarni izvor informacija uz direktan kontakt sa donatorima i onima koji prikupljaju sredstva, bila je sveobuhvatnija i intenzivnija. Za razliku od nekoliko drugih zemalja u regionu, u kojima je teško doći do podataka i proveriti ih, u BiH to nije bio slučaj. Interesovanje koje mediji pokazuju za filantropiju, kao i donekle veća spremnost zainteresovanih strana da podele informacije, omogućili su detaljan uvid u podatke o dobrotvornim davanjima tokom 2018. godine.
Pored ovih važnih i dobrih trendova, moramo da istaknemo da i dalje ima prostora za poboljšanje. Naročito u pogledu jačanja pomoći usmerene na neke od manje podržanih tema i korisničkih grupa, kao i u pogledu širenja partnerstava između poslovnog i neprofitnog sektora, i uvek poželjne veće transparentnosti podataka.
Ostavi komentar