“Moj krug” je prvo i jedino udruženje mladih koji su odrasli bez roditeljskog staranja u Srbiji. Osnovani su pre dve godine, sa ciljem da mladima koji izlaze iz alternativne brige pruže podršku na putu ka samostalnosti.
Članovi i članice ovog udruženjasu mladi i uspešni ljudi koji pružaju pomoć i podršku mladima, posebno onima koji napuštaju sistem socijalne zaštite, zalažu se za promenu slike o mladima iz sistema alternativne brige, rade na osvešćivanju društva, i svojim vršnjacima pomažu da raziju veštine neophodne za početak samostalnog života.
Denis Ćulahović, predsednik i jedan od osnivača udruženja i Ilijana Kladar, članica organizacionog odbora i jedna od osnivačica “Mog kruga” ispričali su nam više o radu, aktivnostima, misiji i vrednostima ovog jedinstvenog udruženja.
Kako je nastalo udruženje „Moj krug“? Sa kojom idejom je sve počelo? Kako je izgledao vaš razvojni put od osnivanja do danas?
Denis: Udruženje je nastalo na jednom od brojnih kampova/skupova/programa organizovanih od strane NGO (npr. Fondacija SOS Dečija sela, FICE Srbija, Kinderperspektief...) koji su kreirani tako da pomognu mladima iz socijalne zaštite da razviju svoju ideju o tome kako da sami utiču pozitivno na sistem socijalne zastite i sami daju svoj doprinos za unapređenje socijalne zaštite.
Počelo je sa idejom da se stvori krug mladih (odatle i ime) koji će međusobno da pružaju podršku jedni drugima (svaka moguća vrsta podrške).
Potpomognuti organizacijama koje već imaju stručne profesionalce (SOS Dečija sela Srbija, FICE) rađeni su zajednički projekti. Osnovan je organizacioni tim ljudi, koji nakon što je obučen, krenuo je da kreira i radi sam svoje projekte. Sada se naš kor tim sastoji od četiri osobe.
Jedinstveni ste po tome što ste prvo i jedino udruženje koje su osnovali i čiji su članovi i članice mladi koji su odrasli bez roditeljskog staranja. Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju mladi koji odrastaju u alternativnoj brizi i na koji način im „Moj krug“ pomaže da ih prevaziđu?
Denis: Najveći izazov je suočavanje sa realnim svijetom, a pritom to raditi sam i bez savjeta i podrške. Toliko toga mlada osoba ne zna i nema nikoga da joj pomogne.
Ilijana: Smatram da se svi mladi suočavaju sa brojnim strahovima kada dođe momenat da napuste svoje „gnezdo“, bilo da se radi o porodici ili sisemu socijalne zaštite. Ono što smo prepoznali kao najveći izazov je svakako nedostatak informacija – kome mogu da se obrate za neka osnovna pitanja kada je reč o samostalnom životu.
Svakako, pre svake naše aktivnosti i pristupa mladima prvenstveno ispitujemo individualne potrebe, a zatim mlade povezujemo sa institucijama ili pojedincima koji mogu da pruže podršku. Takođe, kroz različite edukacije i radionice radimo sa njima na pitanjima koja ih interesuju.
Jedan od vaših najvažnijih zadataka je podrška mladima koji napuštaju alternativnu brigu u procesu osamostaljivanja. Koja vrsta podrške je najpotrebnija i kako i ostali akteri u društvu mogu da je pruže?
Denis: Najpotrebnija je savjetodavna podrška. Ostali akteri u društvu mogu da doprinesu uključivanjem u inicijative koje konstantno pokreću NGO. Kroz svoju struku, iskustvo i dobru volju mogu toliko toga prenijeti jednoj mladoj osobi.
Ilijana: Apsolutno se slažem da je napotrebnija psihološka i savetodavna podrška. Svi akteri društva prvenstveno mogu da pomognu prihvatanjem činjenice da su mladi ljudi koji napuštaju socijalnu zaštitu ravnopravni članovi društva, sposobni i voljni za rad i unapređenje svog životnog standarda.
Kao što je Denis spomenuo, iskustvo i stručna podrška je nešto što svakako dodatno može da ih motiviše da unaprede svoje potencijale.
Da li u svom radu sarađujete i sa drugim neprofitnim organizacijama i udruženjima, kojim i na koji način?
Denis: Sarađujemo sa:
- TRAG fondacija (saradnja na projektima i finansiranje),
- SOS dečija sela Srbija (saradnja na projektima i finansiranje),
- FICE Srbija (saradnja na projektima),
- Kinderperspektief (saradnja na projektima i finansiranje),
- GRIG (saradnja na projektima),
- CEPORA (saradnja na projektima),
- Centar Zvezda (saradnja na projektima),
- Uradimo zajedno (saradnja na projektima).
Ilijana: Neke od navedenih organizacija su zaslužne za naše postojanje i to je saradnja na kojoj smo beskrajno zahvalni. Pored toga sve organizacije (kao i pojedinci) zajedno sa nama rade na istraživanjima potreba mladih, kreiranju i sprovođenju adekvatnih sadržaja koji su potrebni mladima, povezuju nas sa mladima i sl.
Za nešto više od dve godine postojanja sproveli ste veliki broj korisnih i zanimljivih projekata i aktivnosti. Koje od njih biste izdvojili kao najznačajnije i zbog čega?
Denis: Ne bismo djelili projekte na značajne i manje značajne. Sve što radimo bilo dan ili godinu nam ima jednaku važnost i značaj. Fokusirani smo da naš rad bude prepoznat u našoj ciljnoj grupi i da se sve veći broj mladih ohrabri da učestvuje, najveći dugoročni plan su naše prostorije i zaposlenje osobe u udruženju (to bi podiglo naše funkcionisanje na jedan veći nivo).
Ilijana: Ponosni smo na sve što smo do sada uradili, a posebno na broj mladih koji su uključeni u aktivnosti, a povećava se iz dana u dan. Takođe, interne obuke koje je naš tim imao su nam od velikog značaja jer se na taj način unapređuje kvalitet udruženja i pomaže nam da bolje i lakše planiramo sve dalje aktivnosti.
Šta je ono na čemu trenutno radite, na koje aktivnosti ste najviše fokusirani?
Denis: Trenutno smo aktivni na nekoliko projekata, a ujedno planiramo i nove. Tokom pandemije korona virusa osmislili smo projekat podrške mladima kroz različite aktivnosti ali i finansijsku podršku.
Odziv je bio veliki i smatramo ovaj projekat veoma uspešnim, obzirom da ga već privodimo kraju. Ovo je naš prvi samostalan projekat (sami smo osmislili i organizovali sadržaj) koji je finansiran od strane naših saradnika, a u aktivnostima je učestvovali 55-oro mladih.
U saradnji sa Ceporom i GRIG-om sprovodimo projekat vršnjačkog mentorstva, pa su tako svi članovi našeg organizacionog tima sa volonterima iz Cepore prošli obuku za vršnjačke mentore i u toku su aktivnosti Kluba za mlade.
U narednom periodu mladi koji su prošli obuku će se povezati sa mentijima i započeti proces vršnjačkog mentorstva. Osim toga, časovi engleskog jezika, što nam je postala standardna aktivnost, se održavaju za 4. generaciju polaznika i obzirom na situaciju povodom širenja pandemije pokrenuli smo i 1. generaciju online časova engleskog jezika.
U okviru projekta Podrška mladima tokom pandemije virusa COVID19“ uključili ste članove i članice da kroz kratke, zanimljive i edukativne video klipove dele korisna znanja i veštine koji drugim mladim ljudima mogu koristiti u procesu osamostaljivanja. Recite nam nešto više o tome.
Ilijana: Kao što je Denis spomenuo, ovde se radi o prvom projektu koji smo samostalno osmislili i napisali. Projekat „Podrška mladima tokom pandemije virusa COVID19“ je finansiran od strane holandske organizacije „Kinderperspektief“ a sadrži tri vrste podrške tokom pandemije. Tokom planiranja ovog projekta sproveli smo istraživanje i ispitali šta je mladima najpotrebnije u ovom periodu. Na taj način došli smo do tri vrste podrške: edukativna, psihološka i finansijska.
Edukativna podrška se bazirala na 1 na 1 online časovima (mladi su birali oblasti, ali većinom su to bili jezici), ali takođe i kroz video klipove koje si spomenula.
Kako bismo mladima pružili adekvatnu psihološku podršku tokom ovog kriznog perioda pozvali smo saradničke organizacije, kompanije i pojedince da sa svojim iskustvom psihologa i psihoterapeuta pomognu našem udruženju u sprovođenju ove važne aktivnosti. Veliki broj psihologa se odazvao da pruži podršku i bar malo olakša mladima ovaj period krize.
Kao vid finansijske podrške, mladima smo obezbedili vaučere za kupovinu životnih namirnica u Lidl prodavnicama. Svi oni koji su izrazili potrebu za ovakvom vrstom podrške pozvani su da snime kratke edukativne video klipove i tako međusobno podele razne veštine i znanja. Na taj način podstakli smo ih da razbiju tremu i pokažu ono u čemu su dobri, a ujedno i pomognu i drugima.
Iskoristila bih ovu priliku da se još jednom zahvalim svima koji su učestvovali na ovom projektu a takođe i da napomenem da su se svi u svakom trenutku pridržavali preporučenih mera zaštite i time zaštitili sebe i druge.
Na koji način se mladi koji odrastaju bez roditeljskog staranja mogu uključiti u rad udruženja, postati članovi i članice ili koristiti usluge koje pružate?
Denis: Postati se član udruženja može jako jednostavno. Naši saradnici konstantno promovišu udruženje, trenutne aktivnosti i projekte na svojim društvenim mrežama i hvala im na tome. Osim toga, nastojimo da održavamo stalan kontakt sa domovima i Centrom za porodični smeštaj i hraniteljstvo, a plan nam je da postepeno uključujemo i mlade iz ugroženih porodica.
Oni nas mogu naći putem društvenih mreža (Facebook/Instagram) ili preko naših saradnika koje sam na početku naveo. Zbog zaštite privatnosti mladih i samih sadržaja koje objavljujemo na Facebook stranici ona je zaključana, ali ko god nam pošalje zahtev za učlanjenje u kratkom roku će dobiti poruku od nas i prihvatićemo zahtev.
Na koji način mislite da „Moj krug“ doprinosi razvoju filantropije u Srbiji?
Ilijana: Obzirom da sam organizacioni tim čine mladi koji imaju iskustvo odrastanja u sistemu socijalne zaštite sve aktivnosti koje planiramo dolaze iz naših srca i uvek nastojimo da pre sprovođenja ispitujemo trenutne potrebe mladih koji su u procesu napuštanja zaštite ili su je nedavno napustili.
Kako se društvo i standardi menjaju svakodnevno tako i potrebe postaju drugačije, pa nam je od velikog značaja da sve ono što radimo zaista ima smisla i daje dobre rezultate.
Naši članovi od nas dobijaju obuke i vidove podrške koji su im najpotrebniji i na taj način ih motivišemo da rade na sebi, stiču dobre navike i unapređuju kvalitet života. Trudimo se da našu priču širimo među našim prijateljima i pozivamo što više predstavnika poslodavaca, drugih organizacija i pojedinaca kako bi čuli za nas i eventualno se uključili u naš rad ili se spojili direktno sa mladima kojima je podrška potrebna.
Kako se finansira „Moj krug“, sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način? Kako oni koji bi to želeli mogu podržati vaš rad?
Ilijana: Projekti se finansiraju od strane saradnika/organizacija iz Srbije i Holandije za sada (uključujući i prostor u kome radimo).
Vanprojektne aktivnosti su na volonterskoj bazi (npr. časovi engleskog jezika, rad organizacionog tima i sl.), ali nam je cilj da u narednom periodu probamo da nađemo način da zaposlimo bar jednu osobu u udruženju, što bi znatno poboljšalo kvalitet rada i ažurnost.
Bilo kakav vid podrške udruženju je dobrodošao – bilo da se radi o edukacijama, finansiranju aktivnosti, pomoći u planiranju, kreiranju novih ideja i sadržaja, volonterima i sl.
Kako je COVID-19 kriza uticala na rad i aktivnosti udruženja „Moj krug“? Na šta ste bili najviše fokusirani u prethodnom periodu? Da li je mladima sa kojima radite bila potrebna dodatna podrška i kakva?
Denis: Covid19 je uticao na odgodu jednog projekta, međutim bio neophodno stanje za kreiranje drugog. Radili smo konstantno. Mladima je bila potrebna veća podrška nego inače. Naše članstvo smo uspjeli potpomoći sa profesionalnom, edukativnom i materijlnom podrškom.
Nismo riješili sve probleme, ali smo dali sve od sebe da pomognemo koliko možemo.
Koji su najvažniji planovi i ciljevi na čijoj ćete realizaciji raditi u budućnosti?
Denis: Postavljanje udruženja na noge i edukacija kor tima, prostorije i zaposlenje jednog do 2 osobe. (osobe koje su od osnivanja tu, sa velikim iskustvom, kao i stručnim znanjem potrebnim za rad).
Ilijana: U toku je planiranje novih projekata, ali je realizacija usporena zbog trenutne situacije. Denis je već spomenuo bitne planove na kojima radimo a pored toga imamo za cilj da uključujemo u aktivnosti i mlade iz ugroženih porodica, jer smo videli da postoji interesovanje. Time bismo proširili našu ciljnu grupu a kao rezultat bismo dobili veću socijalizaciju mladih i više osnaženih ljudi.
Leave a comment