Udruženje „Prijatelji dece Srbije“ već 30 godina radi na unapređenju dečijih prava, unapređenju rada sa decom i za decu i stvaranju uslova koji će omogućiti da svako dete uživa u sigurnom i srećnom detinjstvu.

Iva Eraković, izvršna direktorka udruženja i Božidar Dimić, programski koordinator, otkrili su nam kako „Prijatelji dece Srbije“ pomažu i doprinose da svi akteri, na svim nivoima odluka i delovanja, prepoznaju decu kao aktivne učesnike u ostvarivanju njihovih prava i rade na stvaranju kvalitetnijih uslova za dalje unapređivanje položaja dece u društvu.

Kako je nastalo Udruženje „Prijatelji dece Srbije“? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?

Iva: Udruženje „Prijatelji dece Srbije“ je osnovano 1990. godine, kako bi ostvarivalo ciljeve u oblasti prava deteta, društvene brige o deci i podsticanja aktivnosti na unapređenju rada s decom i za decu, a nastavili smo tradiciju Društva za potpomaganje i vaspitanje sirotne i napuštene dece, osnovanog davne 1880. godine, što nas čini najstarijom organizacija za decu u Srbiji i Evropi. Iako su transformacije kroz razne istorijske periode bile burne i intezivne, opstanak i ostanak čini nas izuzetno prepoznatljivim u Srbiji i regionu.

Božidar: Udruženje „Prijatelji dece Srbije“ je neformalna asocijacija 37 opštinskih organizacija koje neposredno rade sa decom: u školama, predškolskim ustanovama, naseljima, mesnim zajednicama.

Inicijatori smo i organizatori mnogobrojnih inicijativa, aktivnosti i projekata u domenu zaštite prava dece, društvene brige o deci i podsticanja aktivnosti na unapređenju rada s decom i za decu, čime smo višestruko i na mnogo načina doprineli utemeljenu i razvoju prava deteta na ovim prostorima. Najpoznatija smo nacionalna organizacija civilnog društva u direktnom radu sa decom.

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?

Božidar: Kao neko ko je aktivan u civilnom sektoru još od srednje škole i prošao kroz više organizacija, kako u Srbiji tako i inostranstvu, negde me najviše inspiriše (i i dalje drži) osećaj doprinosa zajednici.

Suštinski verujem da civilno društvo može da doprinese društvenom napretku i da doprinos razvoju demokratije. Znajući u kakvoj situaciji deca u Srbiji odrastaju, kao diplomirani pedagog, rad na unapređivanju prava deteta u Srbiji smatram i svojom ličnom obavezom.

Iva: Verujem u aktivizam i lično kretanje kao jedinu mogućnost za napredovanje društva u celini. Kao diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikacije, nakon godina profesionalnog iskustva u štampanim medijima i kontaktima sa javnošću, u ovom poslu sam ukrstila altruizam sa upravljanjem i komunikacijama, kreativnost sa pomeranjem granica.

Rad sa decom i za decu, još uvek se u našem društvu ne vrednuje kao rad sa odraslima, pa je tim još izazovniji, odgovorniji i svrsishodniji. Uvažavanje deteta i dečjih prava vidim i kao ličnu i profesionalnu odgovornost.

Na koji način Udruženje „Prijatelji dece Srbije“ doprinosi razvoju filantropije u Srbiji?

Iva: „Prijatelji dece Srbije“ iza sebe imaju pregršt humanitarnih aktivnosti koje su podsticale i i dalje podstiču građane da doniraju za programe i potrebe dece, pogotovo u ugorženoj situaciji.

U prethodnoj godini smo organizovali akciju Obucimo svako dete gde su građani donirali preko 1.250 kg garderobe za decu na domskom smeštaju, a uz podršku P&G-a.

U godini pre, uz podršku agencije New Moment, oranizovali smo akciju Moj prvi novogodišnji paketić – kojom smo poklonima obradovali decu koja nikada nisu doživela ovu novogodišnju čaroliju.

Božidar: Od 2010. godine dodeljujemo i Priznanje za dobročinstvo deci - Maslačak kojim nastojimo da podstaknemo i ''nagradimo'' pojedince koji su svojim radom, materijalnim i nematerijalnim prilozima, humanošću i samoodricanjem doprineli unapređivanju položaja dece u Srbiji.

Da li uključujete zajednicu u svoj rad, na koji način i šta vam to donosi?

Iva: Uključivanje zajednice i različitih aktera u oblasti prava deteta čini osnov našeg rada. U naše aktivnosti, kako u osmišljavanje tako i realizaciju, je uključen veliki broj profesionalaca u oblasti obrazovanja, kulture, socijalne zaštite, zdravstva, kao i roditelji/staratelji, predstavnici medija, različitih udruženja civilnog društva...

Božidar: Osim toga, važnu ulogu u razvoju programa naše organizacije čini naša participativna Grupa 10, u kojoj učestvuje preko 50 dece i mladih.

Naša participativna grupa nam pomaže u usmeravanju aktivnosti, davanju povratnih informacija, kao i pokretanju tema i aktivnosti koje su deci relevantne.

Kako se finansira Udruženje „Prijatelji dece Srbije“, sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način?

Iva i Božidar: „Prijatelji dece Srbije“ se u najvećoj meri finansiraju kroz projektnu podršku nacionalnih i međunarodnih donatora, vladinih i nevladinih institucija. Oko 5% prihoda udruženja su donacije različitih domaćih kompanija, te je jedan od strateških ciljeva našeg udruženja u narednom periodu veća orijentacija ka partnerstvu i saradnji sa poslovnim sektorom.

Koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju deca u Srbiji i na koji način Udruženje Prijatelji dece Srbije pomaže u njihovom rešavanju?

Iva i Božidar: Deca su, definitivno, najranjivija kategorija stanovništva u Srbiji. U Srbiji 28,8 odsto dece preti siromaštvo, dok njih 7,8 odsto živi u potpunom siromaštvu, nasilje među decom je u porastu, 50 odsto njih je izloženo govoru mržnje i nasilju putem medija, svako četvrto dete ispod šest godina nema ni jednu knjigu u svom okruženju...

Posebno su osetljiva deca bez roditeljskog staranja, deca na institucionalnom smeštaju, deca sa razvojnim teškoćama i invaliditetom, deca u uličnoj situaciji...

Takođe, deca nisu zaštićena ni od medijskih i političkih zloupotreba, i često su iskorišćena u trci tabloida za tiražom, kao i u trci za prikupljanjem glasova.

Uključivanje dece u društveni život i dalje je nedovoljno, a odluke koje ih se tiču često isključuju njihov glas.

„Prijatelji dece Srbije“, kroz svoje aktivnosti i programe, nastoje da se bave zaštitom i promocijom svih dečjih prava, a pogotovo pravima dece na kulturu i kvalitetno slobodno vreme, participaciju i uključivanje dece u donošenje odluka koje ih se tiču, prevencijom medijske i političke zloupotrebe dece, a kroz direktan rad sa decom, kao i radom na razvoju politika u oblasti dečijih prava.

Da li sarađujete sa drugim organizacijama civilnog društva, kojim i na koji način?

Božidar: „Prijatelji dece Srbije“ imaju izuzetno dobru saradnju sa nacionalnim i međunarodnim organizacijama civilnog društva, posebno onim koje rade u oblasti pravima deteta. Članica smo Mreže organizacija za decu Srbije, u čijim radnim telima aktivno učestvujemo, a izvršna direktorka volontira i u upravnom odboru.

Iva: Takođe, u članstvu smo i Nacionalne asocijacije praktičara/ki omladinskog rada, a naš kolega je predsednik NAPOR-ove Skupštine.

Koliko članova ima vaš tim i kako izgleda jedan prosečan radni dan?

Iva: Naš tim broji 5 stalnih članova, a prosečno se tokom godine angažuje oko 50 eksperata za različite programe.

Osim toga, našem radu doprinosi i 30ak volontera, koji se uključuju u aktivnosti u skladu sa njihovim interesovanjima i vremenskim mogućnostima.

Božidar: Kratkom analizom našeg sajta uočićete da je veliki broj raznih aktivnosti iz različitih oblasti, te ne postoji ''prosečan'' radni dan. Jedina je istina da je dinamičnost uvek nadprosečna.

Šta su najveći uspesi koje je Udruženje „Prijatelji dece Srbije“ ostvarilo u dosadašnjem radu, a šta tek želite da ostvarite?

Iva: Jedan od većih uspeha našeg Udruženja je održavanje u burnim tranzicionim periodima, kako sa prelaska sa državnog na projektno finansiranje, tako i sa tranzicijama unutar same organizacije.

Nikad se decom nismo bavili na dnevno-političkom planu, već strateški i bez kompromisa što nas je, pogotovo devedesetih godina, i koštalo. Osim toga, ponosni smo na istrajnost, angažovanost, požrtvovanost u zalaganju za vrednosti koje zastupamo već 30 godina, a poznato je da su i profesionalci i volonteri PDS-a spremni na rad i onda kada je finansiranje nepostojeće ili nedovoljno.

Uspevamo da na visokom nivou održimo tradicionalne aktivnosti, poput, Književne nagrade Neven (koja se dodeljuje preko 60 godina), Priznanja Dobra igračka (preko 30 godina), Dečije nedelje (višedecenijska nacionalna manifestacija uz podršku Vlade RS), dok svakodnevno unosimo inovativne pristupe u sam rad organizacije, kao i na polju prava deteta u Republici Srbiji.

Božidar: Ponosni smo i na to što smo učestvovali u osnivanju mnogih vladinih i nevladinih savetodavnih tela, institucija i organizacija.

Dobitnici smo mnogobrojnih nagrada i priznanja, a u prošloj godini dobili smo nagradu Pokretači promena Beogradske otvorene škole za najbolju nacionalnu kampanju javnog zagovaranja (Za ODRASTANJE! – Bez medijske i političke zloupotrebe).

Šta mislite da izdvaja Udruženje „Prijatelji dece Srbije“ u odnosu na druge organizacije u vašem okruženju?

Iva i Božidar: Ono što „Prijatelje dece Srbije“ izdvaja u odnosu na druga udruženja je kontinuirani rad na dva nivoa – zadržavanje direktnih (i uvek besplatnih) aktivnosti sa i za decu (u oblasti kulture, obrazovanja, kvalitetnog provođenja slobodnog vremena, participcije, osnaživanja dece/mladih) sa uporednim aktivnostima u oblasti javnog zagovaranja sa donosiocima odluka.

Nastojimo da naše politike i planove zasnivamo na realnim potrebama dece, a u direktnoj komunikaciji i saradnji sa njima, uz ekspertsku podršku naših mnogobrojnih saradnika i prijatelja organizacije.