Udruženje građana Kerber spasava, leči i udomljava životinje i brine o njima u azilu. Njihova posvećenost ovoj misiji traje duže od 10 godina, a u njoj uspevaju zahvaljujući podržavaocima i onima koji prepoznaju važnost njihovog delovanja.

Goran Milojević, predsednik ovog udruženja otkrio nam je kako Kerber svakodnevnim aktivnostima doprinosi dobrobiti životinje.

Kako je nastalo Udruženje Kerber? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?

Goran: UG Kerber je nastao iz neformalne grupe Ljubitelji pasa Banja Luka, gdje se okupilo desetak ljubitelja životinja sa željom da uradimo nešto za napuštene, povređene i odbačene životinje. I misija se samo počela razvijati sa prvom spasenom životinjom (pas).

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru?

Goran: Moja lična motivacija je bila prevelika ljubav prema psima i drugim životinjama.

Kako se finansiraju aktivnosti udruženja Kerber? Sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način?  Na koje sve načine oni koji to žele mogu podržati rad udruženja?

Goran: Kerber se 80 % posto finansira donacijama i 20 % posto ličnim sredstvima članova udruženja. Naši donatori su većinom ljubitelji životinja, bude nešto i društveno odgovornih kompanija. Svi koji žele pomoći radu udruženja mogu to uraditi uplatama na naš račun, direktnim dolaskom u naše prihvatilište.

Na koje aktivnosti ste trenutno najviše fokusirani? Koji su najvažniji planovi i ciljevi koje planirate da realizujete u budućnosti?

Goran: Trenutno smo najviše fokusirani na zavrsetak sanacije našeg prihvatilišta, pa  sa ostalim BL udruženjima pokušamo uticati na Grad Banja Luka , koji su pokazali interes da se pokuša riješiti problem pasa u gradu.

O koliko životinja brinete u ovom trenutku i na koji način? Koliko ste ih pomogli tokom postojanja udruženja?

Goran:  Kerber trenutno brine o 20 pasa, a kapacitet prihvatilišta je 15 mjesta (nekada smo brinuli i oko 50, 80 pasa.

Za proteklih preko 10 godina postojanja  pomogli smo na stotine životinja pasa, mačaka, lisica, mnogih vrsta ptica. Što sklanjanjem, udomljavanjem, sterilizacijama, prevozom, oglašavanjem...

Kako izgleda jedan prosečan radni dan u udruženju Kerber?

Goran: Jedan dan u Kerberu uvjek različito izgleda, pošto su svi članovi zaposleni (različite sfere poslova), a u Kerberu svi samo volontiramo. Zavisno od naših poslova, pre ili poslije posla se ide u prihvatiliste (psi se hrane, puštaju da se istrče, peru se boksovi, vode veterinaru po potrebi, izlazi na intervencije ako smo u mogućnosti...

Na koje sve načine uključujete zajednicu u svoj rad i šta vam to donosi?

Goran: Zajednicu uključujemo u naše aktivnosti na razne načine, kao npr. pozivom da volontiraju, edukacijama, apelima, pozivima na toleranciju...

Na koje načine smatrate da udruženje Kerber doprinosi razvoju filantropije u vašoj zajednici?

Goran: Udruženje od samog početka doprinosi podsticaju filantropije i mislimo da podsticaj za dobrotvornu akciju je u većini ljudi, samo ih treba pokrenuti.

Šta su najveći izazovi sa kojima se suočavate u radu?

Goran: Najveći izazovi sa kojim se suočavamo je neznanje građana, republičke i lokalne uprave koje su sve ove godine su ignorisale probleme napuštenih životinja, nedostatak tolerancije i razumijevanja prema životinjama.

Šta su najveći uspesi koje je udruženje Kerber ostvarilo u dosadašnjem radu, a šta je ono što tek želite da postignete?

Goran: Svaka spasena životinja je uspjeh, a kod nas ih je bilo mnogo, a želimo još mnogo spasenih životinja, želimo postići grad, republiku bez napuštenih životinja na ulicama.