Rad Fondacije Gimnazije „Veljko Petrović” zasniva se na načelima humanosti, unapređenja obrazovanja i kulture, jačanja svesti o društvenoj odgovornosti, promociji nauke i obrazovanja i razvijanja altruizma kod  generacija učenika Gimnazije „Veljko Petrović“, koji su ujedno i osnivači Fondacije. 

Dr Ladislav Fekete, predsednik UO, kao i tim, prijatelji i saradnici Fondacije ispričali su nam više o tome kako Fondacija Gimnazije „ Veljko Petrović” svakodnevno radi na unapređenju nauke, obrazovanja i umetnosti, kako u Somboru, tako i šire. 

Kako je nastala Fondacija Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor? Sa kojom idejom je sve počelo, kako se razvijala vaša misija?  

Dr Ladislav Fekete, predsednik UO:  Ideja o formiranju Fondacije prvi put se pojavila krajem 2014. godine. Tada, podnoseći prijavu na raspisani konkurs za izbor direktora Gimnazije „Veljko Petrović“, u svom Planu rada zapisao sam, kao jednu na prioritetnoj listi aktivnosti direktora i neophodnost osnivanja Fondacije. Nakon izbora za direktora, ideja je u jednom dužem vremenskom periodu sazrevala za realizaciju. Uz nesebičnu pomoć dr Dušana Lukića i ostalih osnivača, Fondacija Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor je upisana u Registar zadužbina i fondacija, Rešenjem o usvajanju jedinstvene registracione prijave osnivanja (broj: BZF 134/2019 od 21. marta 2019. godine). 

Osnivači Fondacije su: Branislav Jokić, prof. dr Rajko Igić, prof. dr Ljubomir Mađar, dr Vladimir Sabadoš, doc. dr Dušan Lukić, doc. dr Zoran Simandić, msc Tatjana Latas i dr Ladislav Fekete. 

Početna ideja je detaljno razrađena u Osnivačkom aktu i Statutu Fondacije. U tim našim dokumentima zapisali smo da se Fondacija osniva kao dobrovoljna, nevladina i neprofitna organizacija radi prikupljanja sredstava za stipendiranje mladih talenata – učenika somborske Gimnazije, tokom pohađanja srednje škole i studenata osnovnih akademskih studija, a svoje aktivnosti će sprovoditi na načelima humanosti, unapređenja obrazovanja i kulture, jačanja svesti o socijalnoj odgovornosti, promociji nauke i obrazovanja, razvijanja altruizma generacija učenika Gimnazije, kao i razvijanja vlastitih intelektualnih, stvaralačkih, organizacionih i ekonomskih potencijala.  

Takođe, naša je želja bila da Fondacija organizuje seminare, obrazovne kampove, radionice, tribine i panel diskusije, javne skupove posvećene nauci, kulturi i obrazovanju, internet forume, humanitarne i volonterske akcije, kao i da se bavimo izdavanjem stručnih publikacija, nabavkom knjiga i nastavnih sredstava, organizovanjem izložbi i uspostavljanjem saradnje sa drugim institucijama i fondacijama. 

Dr Ladislav Fekete, predsednik UO

Koja je bila Vaša lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru? 

Dr Ladislav Fekete: Verujem da se svi mi, koji smo udruženi i delujemo u organizacijama civilnog društva, imamo svoju ličnu potrebu da uložimo deo sebe na dobrobit društvene zajednice. Pomažući drugima jednostavno se bolje osećamo, čineći dobročinstva postajemo ispunjeniji i srećniji pojedinci.  

Ja lično sam ubeđen da je ostvarljiv jedan od ključnih ciljeva naše Fondacije, a odnosi se na izgradnju podržavajućeg odnosa bivših generacija učenika koji se nalaze u zemlji i inostranstvu prema sadašnjim učenicima Gimnazije i na podsticanje razvoja kulture društveno odgovornog poslovanja među preduzećima. Kroz moje aktivnosti nastojim izgraditi i jačati svest da društveno odgovorno poslovanje, pored ekonomske, pravne i etičke odgovornosti, podrazumeva i filantropsku odgovornost. Verujem da će pojedinci i mnoga preduzeća u našem okruženju razumeti i prihvatiti svoju filantropsku odgovornost i da će kroz subvencije, donacije i dobročinstvo doprineti boljitku ne samo učenika somborske Gimnazije i same škole, već i ljudi i naše cele zajednice.   

Prepoznajem veći deo svoje motivacije i u sledećim rečima istaknutih prijatelja naše Fondacije:  

Ivana Koh Jerbić, profesorica Gimnazije „Veljko Petrović“:  Motivacija za rad u neprofitnom sektoru skoro je uvek ista – pozitivni uticaj na pojedinca i društvo kao i zadovoljstvo istim.  
 
Specifičnost rada u neprofitnoj organizaciji je upravo taj što oni koji se bave tim poslom rade to iz svojih unutrašnjih pobuda i zapravo najveća motivacija je i samo postojanje mogućnosti da se nešto promeni na bolje i da se ostvare ciljevi koje sami sebi postavimo, a koji nisu povezani sa našim ličnim benefitom (makar ne onim materijalnim). Dakle, dobročinstvo kao takvo je jedan od glavnih podsticaja za rad u neprofitnom sektoru.  

Ena Stojković, predsednica Centra za razvoj obrazovanja „Planeta“: Smatram da svaki pojedinac ima odgovornost za unapređenje života u lokalnoj zajednici, u skladu sa svojim kompetencijama i mogućnostima. Upravo kroz aktivizam u neformalnom sektoru to može da se postigne. 

Ena Stojković, predsednica Centra za razvoj obrazovanja „Planeta“

Zoran Mladenović, profesor Gimnazije „Veljko Petrović“: Lična motivacija za rad u neprofitnom sektoru je mogućnost uticaja na društvo, pomoć pojedincu i institucijama i neka vrsta ličnog zadovoljstva koje time dobijamo.  

Činjenica da time pomažeš nekome kome je pomoć zaista potrebna upravo čini taj osećaj lične satisfakcije i zadovoljstva i predstavlja glavnu pokretačku snagu u ovoj vrsti rada. Možda je najbolji odgovor na ovo pitanje ova mnogima poznata rečenica „Tvoje malo nekome je mnogo“. 

Slađana Vlatković, diplomirana politikološkinja, bivša učenica Gimnazije „Veljko Petrović“: Pre svega, rad u neprofitnom sektoru daje veliku slobodu i mogućnost za bavljenje na različitim temama koje su istinski važne, odgovaraju na potrebe društva i doprinose promenama. Rezultati rada su vidljivi, pozitivno vrednovani i moguće ih je pratiti. Dodatno motiviše to što reči monitoring i evaluacija nisu samo mrtva slova na papiru već se kroz njih doprinosi kreiranju kvalitetnijih programa i usluga za različite slojeve društva. 

Slađana Vlatković, diplomirana politikološkinja

Doc. dr Zoran Simendić, direktor ogranka Elektrodistribucije „Sombor“: Radim u privredi 38 godina na odgovornim funkcijama. Na kraju svoje profesionalne karijere želja mi je da svojim iskustvom i znanjem pomognem u razvoju filantropije u našem društvu, odnosno da se promoviše ljudska dobrobit. Sa oduševljeljem sam prihvatio ideju da se osnivanjem Fondacije pruži dodatna podrška Gimnaziji u Somboru u kojoj sam učio i pružila mi znanje da završim fakultet i doktoriram. 

Kako je COVID-19 kriza uticala na rad fondacije? Kako se promenio način na koji funkcionišete, na koje aktivnosti ste bili najviše fokusirani u prethodnom periodu? 

 Dr Ladislav Fekete: Svakako da je aktuelna pandemija imala negativan uticaj na realizaciju planiranih aktivnosti Fondacije za 2020. godinu. Razumemo da su mnoge akcije davalaštva u nastaloj situaciji jednostavno morale biti preusmerene prema ublažavanju posledica nastale krize. Međutim, mi nismo odustali ni u datim uslovima od realizacije niti jedne naše planirane aktivnosti. Naravno, neke smo ostvarili u manjem obimu i sa manjim efektima. Ponosni smo na na činjenicu da smo uspeli realizovati Projekat „Sombor – to sam ja“ u okviru kampanje „Slavimo filantropiju“ Fondacije Ane i Vlade Divac, uz svesrdno učešće i pomoć učenika Gimnazije. Tom prilikom izrađeni video klip pratio je našu kampanju za prikupljanje novca neophodnog za dodelu tri stipendije i u 2020. godini. Kampanja je završena sa polovičnim uspehom, ali u odnosu na novonastale krizne uslove, i takav rezultat predstavlja za nas veliki uspeh. 

Održavanje jubilarnog 10. Festivala nauke Fizi Bizi X bio je veliki izazov organizatorima, Centru za razvoj obrazovanja „Planeta“ i Fondaciji Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor. Pravovremeno doneta odluka o neophodnosti izmeštanja festivalskih događaja u virtuelni svet tokom celog novembra meseca 2020. godine pokazala su se mnogostruko korisnom. Na Youtube kanalu Festivala nalaze se 10 predavanja vrhunskih domaćih i inostranih predavača. Sva predavanja bave se istom temom, aktuelnom pandemijom i njenim uticajima sa stanovišta biologije, hemije, fizike, medicine, filozofije i kulture. 

Na koje aktivnosti ste trenutno najviše fokusirani? Koji su najvažniji planovi za 2021. godinu? 

Dr Ladislav Fekete: Verujem da će se na predstojećoj sednici Upravnog odbora doneti odluke od strateškog značaja za jačanje kapaciteta i dalji razvoj Fondacije. To prvenstveno podrazumeva naše organizaciono osnaživanje, osnivanjem dva Odbora, sa ciljem stvaranja preduslova sa strane Fondacije da pruži značajnu podršku somborskoj Gimnaziji u njenim pripremnim aktivnostima za obeležavanje stopedesetogodišnjice postojanja i rada u 2022. godini. 

Predlogom Plana programskih aktivnosti za ovu godinu predviđeno je dalje širenje saradnje sa lokalnim organizacijama civilnog društva iz Sombora i institucijama, kao nastavak prakse pripreme, apliciranja i realizacije Projekata usmerenih na razvoj nauke, kulture i obrazovanja, akcijama i na način koji će doprineti jačanju svesti o značaju davalaštva za dobrobit zajednice kroz filantropske i volonterske aktivnosti. 

Fondacija je već započela realizaciju projekta „Popularizacija učenja nemačkog jezika kroz obrazovni sistem u Opštini Sombor“ i projekta otkupa 19 kaligrafskih radova umetnice Violete Marković iz Požarevca koje će se donirati Gimnaziji „Veljko Petrović“ u slučaju uspeha kod Ministarstva kulture. 

Suorganizaciju jedanaestog Gradskog festivala nauke „Fizi Bizi 11“ sa Centrom za ravoj obrazovanja „Planeta“ smatramo našom značajnom obavezom. Za ovu godinu planiramo izdavanje 1. Zbornika istraživačkih radova, 4. broja Književnog godišnjaka Gimnazije „Veljko Petrović“ i zajedničke knjige bivših gimnazijalaca, akademika Ivana Gutmana i studenta 4. godine na Hemijskom fakultetu Adreja Kukuruzara, pod radnim naslovom „Zanimljivosti o hemijskim elementima“. 

Naravno, največa energija će se uložiti u obezbeđivanje planiranih sredstava za stipendiranje i nagrađivanje učenika i studenata. 

Kako se finansira Fondacija Gimnazije „Veljko Petrović“, sa kojim različitim tipovima donatora sarađujete i na koji način?  Na koje sve načine oni koji to žele mogu podržati rad fondacije? 

Dr Ladislav Fekete: Zbog svesti o činjenici da se rad i aktivnosti Fondacije razvijaju u specifičnom kontekstu višegodišnjeg procesa tranzicije u moderno demokratsko društvo, opšte ekonomske i tržišne situacija, te permanentnom nedostatku sredstava za potrebe obrazovanja, naša je želja da u narednom periodu postanemo jedan od nosilaca promena u okruženju. 

Namera nam je da okupimo što više partnera u procesu promena, a kao ključne partnere vidimo generacije učenika Gimnazije u zemlji i inostranstvu, fizička i pravna lica - donatore, udruženja građana i fondacije, te državne institucije. 

Težimo, na primerima uspešnih škola koje su uspele da se izbore sa teškoćama i izazovima, da pronađemo svoj način da pružimo snažan doprinos u procesu izrastanja somborske Gimnazije u ustanovu koja omogućava učenicima odgovarajuću i savremenu podršku za učenje i razvoj, a zaposlenima dobre uslove za rad. Svesni smo činjenice da vrednovanje kvaliteta i primena dobrih praksi predstavljaju osnovu kvalitetnog obrazovanja, koje se može realizovati na različite načine u školama. 

Gotovo svakodnevno pojavljuju se nove ideje i proizvodi, a potrebna je i određena doza hrabrosti, preduzetnička i društvena inicijativa, koje pružaju širok spektar mogućnosti za razvoj, a neke od mogućosti su fundraising – kao prikupljanje sredstava i crowdfunding – kao vid grupnog finansiranja. 

Za uspešno prikupljanje sredstava pripremamo i promovišemo one programske aktivnosti Fondacije, koje predstavljaju bazno polazište za planiranje realne finansijske računice u procesu realizacije planiranih aktivnosti. Gradimo pozitivne odnose Fondacije i Gimnazije, koji treba da budu obeleženi saradnjom kroz dobro upravljanje usmereno na koordinaciju različitih učesnika i realno definisane programske aktivnosti. 

Za obezbeđivanje potrebnih sredstava za dodelu stipendija i nagrada učenicima, kao i za nabavku nastavnih sredstava za Gimnaziju koristimo metode sprovođenja programa i projekata, direktno samostalno i u saradnji sa partnerima. Za sve postignuto u dosadašnjem radu dugujemo izuzetnu zahvalnost svima koji su nas u našoj misiji podržali: donatorima, partnerima, učenicima, dobronamernim građanima i predstavnicima medija. 

Na koji način mislite da Fondacija doprinosi razvoju filantropije u Srbiji? 

Dr Ladislav Fekete: Dr Dušan Lukić, upravnik Fondacije, napisao je odgovor na ovo pitanje u Izveštaju o radu Fondacije za prošlu godinu. Stalnim promovisanjem opisanih stavova, kroz ugradnju istih u realizaciju svih naših aktivnosti, mi zasigurno doprinosimo razvoju filantropije u Srbiji. Dušan je istakao sledeće: 

„Kao vršna tačka, izraz intelektualnog i moralnog razlikovanja interesa od vrednosti, jeste nivo javne osetljivosti u odnosu na filantropiju. 

Proteklu godinu karakterišu brze uslovljene promene i epidemijsko okruženje, koji dovode do pijanstva profita koje oslobađa materijalno, zaboravljajući na etiku i duhovni razvoj.  

Samo, sada je potreban modus operandi - struktura poželjnog kulturnog obrasca  u kome treba da dođe do duhovnog preobražaja pojedinca i institucije u pravcu promovisanja obrazovanja, nauke i filantropije. 

Fondacija je preživela drugu godinu funkcionisanja, a mi svesni činjenice da je potvrđena afirmativna identifikacija Fondacije u lokalnom i širem okruženju opterećena raznim nivoima ograničenja, bogatiji za iskustvo doslednosti i istrajnosti u procesima stipendiranja i nagrađivanja učenika i studenata, u prekinutom Ikarovom letu iz lavirinta Kovid19 i posledica koje nosi sa sobom, te potencijala pojedinaca i institucija.  

Društveno prihvatljivo korišćenje filantropskih resursa podrazumeva obuku i volonterski rad, konsultacije, zajednički rad, sistematski pristup, donatorstvo i strateška partnerstva u portfoliju ciljeva Fondacije. 

Slobodni smo samo ukoliko slobodno donosimo odluke, a manjak finansijske održivosti i ograničenost resursa mogu se prevazići efektivnim umrežavanjem u šire društvene filantropske procese, na bazi dijaloga, zajedničkih interesa i konkretnih aktivnosti.“ 

Dr Dušan Lukić

Reči istaknutih prijatelja naše Fondacije dodatno ukazuju na načine evidentnog doprinosa Fondacije Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor na razvoj filantropije u našoj zajednici. 

Ivana Koh Jerbić: Naša Fondacija trenutno najviše doprinosi razvoju lokalne filantropije i podizanju svesti ka odgovornosti ljudi prema svojim sugrađanima. To je prvi korak koji svaka organizacija poput naše može i treba da učini.  

Što se tiče doprinosa razvoju filantropije u Srbiji, trudimo se da radimo što više na promociji naših filantropskih useha i povezivanju sa drugim neprofitnim organizacijama. Takođe, istom doprinosimo poštujući principe filantropskih organizacija, poput kulture davanja, transparentnosti podataka i razvojem međusobnog poverenja sa građanima koji nas prate i pomažu. 

Ena Stojković: Fondacija pruža podršku talentovanim mladim ljudima, kroz finansiranje stipendija za njihovo školovanje. Na taj način pruža im ne samo finansijsku pomoć, nego i moralnu, motivišući ih da ostanu sjajni i da postižu izvanredne rezultate. Stipendisti Fondacije, kao uspešni mladi ljudi, promoteri su preko potrebnih vrednosti za brži oporavak našeg društva: obrazovanost, marljivost, istrajnost, učtivost. Oni pružaju i dobar primer drugim mladima. 

Zoran Mladenović: Svojim radom fondacija prvenstveno doprinosi razvoju filantropije na lokalnom nivou, okrećući se ka svojim sugrađanima, pomažući im, a time istovremeno razvijajući filantropsku svest i odgovornost kod pojedinaca i institucija na lokalnom nivou. Promocijom uspeha i akcija fondacije i saradnjom sa drugim sličnim organicijama u zemlji doprinosi se razvoju filantropije u Srbiji. 

Slađana Vlatković: Pre svega, Fondacija jeste jedna od mlaobrojnih aktera civilnog sektora koji deluje u oblasti filantropije na teritoriji grada Sombora. Kroz filantropske aktivnosti Fondacija daje priliku mladiim Somborcima da njihovo znanje i veštine budu vrednovane u njhovoj lokalnoj zajednici. Takođe, na pozitivan način promoviše njihovu ulogu u društvu i podstiče ih da aktivno deluju kako bi zajedno stvorili bolju zajednicu. 

Da li sarađujete sa drugim neprofitnim organizacijama, fondacijama i institucijama, kojim i na koji način? 

Dr Ladislav Fekete: Da, od samog početka smo prepoznali potrebu da mnoge naše aktivnosti realizujemo u saradnji i uz pomoć partnera. Svoje prve Sporazume o saradnji potpisali smo sa Gimnazijom „Veljko Petrović“ i sa Centrom za razvoj obrazovanja "Planeta". Veoma smo zadovoljni sa saradnjom sa Srpskim Filantropskim Forumom u okviru 2. Nacionalnog dana davanja, trajućom saradnjom sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i sa Fondacijom Catalyst Balkans. Nedavno smo potpisali Sporazum o saradnji sa Nacionalnim savetom nemačke nacionalne manjine i uskoro počinjemo sa realizacijom projekta Popularizacija učenja nemačkog jezika kroz obrazovni sistem u Gradu Somboru. 

Dragocena nam je saradnja i podrška lokalne samouprave i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. 

Želim posebno istaći izuzetno plodnu i kvalitetnu saradnju naše Fondacije sa Centrom za razvoj obrazovanja „Planeta“ iz Sombora. Sa Planetom smo realizovali dva projekta "Sombor, to sam ja" i "Fizi Bizi Fest X - deseti festival nauke u Somboru". Naša saradnja je u oba slučaja sprovedena ustupanjem ljudskih, prostornih i finansijskih resursa za realizaciju projekata namenjenih deci i mladima. 

Šta su najveći uspesi koje je Fondacija ostvarila u dosadašnjem radu, a šta je ono što tek želite da postignete? 

Dr Ladislav Fekete: Naš najveći uspeh je činjenica da smo, samo nekoliko meseci nakon registracije u APR-u, izabrani od strane Srpskog filantropskog foruma za jednog od tri zvanična partnera 2. Nacionalnog Dana Davanja. Hrabro smo doneli odluku da apliciramo na taj javni poziv SFF-a i napisali smo vrlo kvalitetan predlog projekta.  Tokom realizacije imali smo široku podršku (SFF, Trag fondacija, Catalyst fondacija, Grad Sombor, učenici Gimnazije, lokalni mediji), što nam je omogučilo da,  pored nabavke najsavremijih nastavnih sredstava za somborsku Gimnaziju u vrednosti od skoro milion dinara, stvorimo odlične temelje za stalnu nadogradnju i formiranje prepoznatljivosti Fondacije, ne samo na loklanom nivou već i u široj javnosti. Zahvaljujući medijima sistem funkcionisanja Fondacije bio je apsolutno transparentan, a akcije su naišle na efektan odziv zbog dobrog protoka informacija, kako prilikom sprovođenja samih akcija, tako i plasiranim informacijama na konferencijama za medije. Brižljivo stvarana slika u javnosti o delovanju Fondacije rezultirala je pažnjom štampanih i elektronskih medija aktivnostima značajnim brojem plasiranih članaka, priloga i video prisustva koji su se direktno reflektovali na svest i delovanje pojedinaca, preduzetnika i korporacija.  

Želim da ukažem na značajnu ulogu medija prilikom sprovođenja projekata humanitarnog karaktera, jer se ista, u slučaju naše Fondacije, pokazala da je od neprocenjivog značaja za intenzivno delovanje na svest javnog mnenja i realizaciju humanitarnih ciljeva. Pored sopstvenih, veb i Fejsbuk stranice, i nacionalnih medija, stalnom prisustvu i visokom nivou informisanja naročito su doprinosili: 

  • Somborske novine u kontinuitetu, od osnivanja Fondacije, pratile su aktivnosti i objektivno izveštavale o svim događanjima vezanim za rad fondacije; 
  • TV Sreća Sombor je svojim pokretnim slikama doprinela da živa slika dopre do učenika, građana i privrednika na našim prostorima, kojima se širila „priča“ o dobrim vibracijama Fondacije u okruženju; 
  • Na nacionalnom nivou Večernje novosti su davale pune i pravovremene informacije, pri čemu su pored funkcije informisanja afirmativno delovale na ozbiljnije učesnike kampanje za obezbeđenje humanitarnih sredstava; 
  • RTV je pored humanitarnih aktivnosti približavala gledaocima naučno popularne momente iz života Gimnazije, koje je Fondacija svesrdno podržavala tokom pripreme i realizacije; 
  • Dnevnik, kao pokrajinsko glasilo, je u više navrata ispratio akcije Fondacije, doprinoseći stvaranju potpunije slike o nivou aktivnosti na putu realizacije kampanje sa Srpskim filantropskim forumom.  

Posebno nam je draga činjenica da je društveno, profesionalno i humanitarno okruženje sa posebnim interesovanjem prihvatilo video klip o prikupljanju sredstava, čiji su glavni promoteri bili učenici generacije Gimnazije: Andrej Kukuruzar, Anamarija Uri, Tanja Nedeljković, kao i Jana Stojisavljević, autorka promotivnog filma.  

Evidentno je, iz napred navedenih primera, da su domet i unakrsnost različitih medija sa značajno prisutnom frekvencijom ponavljanja, već u ranoj fazi našeg rada obezbedili dobru identifikaciju i prepoznatljivost Fondacije Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor, kao humanitarne organizacije usmerene ka najplemenitijim ciljevima – obrazovanju mladih i uspešnih ljudi.  

Sama ta činjenica omogućila je da dopremo do svih dobronamernih ljudi, kojima dugujemo izuzetnu zahvalnost za neprocenjiv doprinos našoj zajedničkoj misiji.  

Zahvaljujući donacijama osnivača, određenom broju somborskih preduzeća i akcijama učenika Gimnazije usmerenih prema građanima, uspeli smo već nakon šest meseci rada obezbediti novčana sredstva za dodelu prve  tri godišnje stipendije bivšim nadarenim učenicima naše škole. Ovom prilikom želim posebno istaći da je prvi ugovor o donaciji potpisao Branislav Jokić 23. jula 2019. godine, a da je akademik Ivan Gutman, prilikom dobijanja Otobarske nagrade grada Sombora, nagradu od 120.000 dinara zaveštao našoj Fondaciji. 

Lenka Nastasić, tada najmlađa dobitnica naše stipendije, nedavno se osvrnula u Somborskim novinama na taj događaj. Na pitanje novinara Koliko Vam znači stipendija Fondacije Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor Lenka je dala sledeći odgovor: 

„Stipendija Fondacije Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor mi je veoma značila, najvećim delom zbog osećaja da je moj trud posebno prepoznat, pohvaljen i nagrađen. Zaista mi imponuje što sam u tom trenutku bila izabrana, budući da su pored mene bili nagrađeni još i Marija Čirić i Andrej Kukuruzar, koji su genijalni svako u svojoj sferi interesovanja, pa sam se zbog toga osećala posebno počastvovano.“ 

Danica Opačić je naša ovogodišnja stipendista.  Pored Danice, odlukom Upravnog odbora Fondacije Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor, po prvi put su dodeljene i 4 nagrade prvorangiranim prvacima po smerovima somborske Gimnazije: Isidora Asić (društveno-jezički), Dario Kosanović (prirodno-matematički), Nemanja Majski (računarstvo i informatika) i Tara Gojković (istorija i geografija).