Postoji velika količina podataka koji bi, ako se objedine i analiziraju na pravi način, mogli da nam pomognu da poboljšamo ne samo sopstveni, već i rad čitavog filantropskog ekosistema.
Došlo je vreme da zajednički stvorimo viziju za efikasniju i otvoreniju upotrebu podataka i širom otvorimo vrata razumevanju filantropije u evropskom kontekstu.
Pre šest godina, kada su međunarodne fondacije i vlade počele postepeno da smanjuju finansiranje neprofitnog sektora širom Zapadnog Balkana i kada je političko okruženje u većini balkanskih zemalja počelo da postaje sve mračnije, zajednički odgovor sektora u celom regionu, bio je stvaranje zatvorenog prostora za neprofitni sektor, posebno prostora za finansiranje.
Podaci kao izvor zajedničkog znanja i transparentnosti
U ovakvom kontekstu, osnovan je Catalist Balkans,kao organizacija za posredovanje u filantropiji, sa vizijom da precizno opiše domaći filantropski ekosistem na Zapadnom Balkanu, uz upotrebu podatka i dijaloga za promociju deljenja znanja i transparentnosti.
Bili smo odlučni u tome da značaj koji domaća filantropija ima u svakom od društava u regionu podignemo na viši nivo. Verovali smo da ćemo, uz saradnju sa širokim spektrom aktera koji su već uključeni u domaća davanja, upotrebu podataka podataka i pričanje priča o dobročinstvu moći zajedno da produbimo i proširimo učešće u ekosistemu filantropije.
Međutim, suočili smo se sa ključnim problemom: nedostajali su nam primarni setovi podataka koji su neophodni da bismo mogli pravilno opisati nivoe davanja kompanija, pojedinaca, zajednice i dijaspore. Podaci dobijeni iz finansijskih izveštaja koje su podnele kompanije koje doniraju i/ili neprofitne organizacije koje primaju donacije nisu dovoljno segmentirani i nisu nam omogućili uvid u donatore, primaoce i vrednost konkretnih donacija, niti su nam pomogli da utvrdimo svrhu, upotrebu, uzrok ili krajnje korisničke grupe primalaca donacija. Stoga smo odlučili da te podatke stvorimo sami, uvereni da će se vreme, trud i novac koji su potrebni za to, isplatiti kroz širenje filantropskog ekosistema i bolje razumevanje šireg kruga zainteresovanih strana o mogućnostima i uticaju koji ima zdrava i razvijena kultura davanja.
Priča o Giving Balkans bazi podataka
Tako je nastala Giving Balkans baza podataka, kao metodologija za prikupljanje podataka i kao okvir za deljenje tih podataka sa što širom javnošću.
Započeli smo korišćenjem press klipinga sa 18 ključnih reči povezanih sa filantropijom, kao primarnim izvorom podataka (ovaj broj je naknadno povećan), kao i kontaktiranjem primalaca donacija i/ili donatora putem imejla i telefonskih poziva, kako bismo proverili i /ili prikupili dodatne informacije. Kako smo počeli da tražimo podatke i od donatora i od primalaca, početna rezervisanost prema deljenju informacija polako i postepeno se pretvorila u razumevanje i spremnost sve većeg broja zainteresovanih strana da svoju ulogu u ekosistemu mapiraju i dele sa drugima u sektoru.
Fokusiranje na praćenje svih zabeleženih oblika filantropije (korporativni grantovi, pokloni pojedinaca, grantovi fondacija i masovno davanje građana za humanitarne ili krizne svrhe) omogućilo je razumevanje uloge svih tipova donatora u ukupnom ekosistemu, kao i razumevanje kako se te uloge s vremenom menjaju i kako različiti spoljni faktori utiču na društvo.
Sa skoro 47.000 jedinstvenih donacija zabeleženih u bazi Giving Balkans, koje potiču od skoro 15.000 različitih donatora, jasno razumemo i možemo preneti akterima filantropskog ekosistema i široj javnosti da u zemljama Zapadnog Balkana postoji kultura darivanja, koja se razvija i možemo ukazati na trendove rasta koji postoje.
Međutim, priroda podataka je takva da su kvalitetni samo u onoj meri u kojoj sa njima radimo u korist sektora. Činjenica je da domaća davanja mogu biti važan izvor finansiranja neprofitnih organizacija, državnih institucija (poput škola, bolnica itd) i pojedinaca kojima je potrebna pomoć, ali podaci o davanjima se mogu iskoristiti i za postizanje mnogo više dobročinstva, ako stečeno znanje primenimo u svom svakodnevnom radu.
Kako koristiti podatke za podršku filantropskom ekosistemu?
Tokom poslednjih pet godina, Catalist Balkan je koristio bazu podataka Giving Balkans, uz kombinaciju sa drugim aktivnostima da bi postigao sledeće:
- Kroz strukturirani dijalog, koji je inicijalno pokrenuo Srpski filantropski forum, gde su korišćeni podaci iz Giving Balkans baze o davanju korporativnih stipendija za univerzitetsko obrazovanje, pokrenuto je pitanje niskog praga (100 €) na koji je treba da se plati porez za mesečne stipendije. Ovo je identifikovano kao ograničavajući faktor, zbog koga kompanije dalje ne razvijaju svoje programe stipendiranja, pošto troškove ove takse u Srbiji snosi uplatilac.
Korišćenjem podataka iz Giving Balkans baze i dodatnim istraživanjem za prikupljanje detaljnijih informacija, izvršena je analiza troškova i koristi za podizanje tog praga. Ministarstvo finansija prihvatilo je preporuku za utrostručenje tog praga i uključilo ga u nedavno usvojeni amandman na Zakon o porezu na dohodak građana.
Kompanije i sama vlada sada će moći da daju 20% više stipendija studentima svake godine, koristeći iste fondove kao i prethodnih godina.
- Giving Balkans baza podataka zabeležila je nizak nivo masovnog davanja pojedinaca u zemljama u kojima je bilo oporezovano davanje putem SMS-a poruka, ili su postojale naknade koje su primenjivale kompanije za mobilnu telekomunikaciju.
Kada su neprofitne organizacije u Crnoj Gori uočile razliku između niskog nivoa masovnih davanja pojedinaca u njihovoj zemlji i višeg nivoa u zemljama u kojima je davanje putem SMS-a bez poreza i bez naknade, direktno su se zalagale za promenu, pa su sa poreskim organima i telekomunikacionim kompanijama sklopile sporazum o uvođenju sistema za davanje putem SMS-a, koje je oslobođeno poreza.
Nakon toga smo bili svedoci procvata davanja neprofitnim organizacijama u Crnoj Gori i pojedincima u potrebi, putem SMS poruka. Ovo je još jedan uspeh koji je postignut zahvaljujući prikupljanju i analizi podataka.
- Kroz istraživanje koje smo sproveli za jednu privatnu fondaciju u Srbiji, o tome kako korporativni sektor svojim davanjima, internim politikama i praksama podržava ženska prava, identifikovali smo kompanije koje su u Srbiji najangažovanije kada je u pitanju podrška ženama i različitim pitanjima koja se tiču ženskih prava.
Kroz set struktuiranih intervjua sa predstavnicima tih kompanija, došli smo do saznanja na koji način su interne politike ovih kompanija usklađene sa njihovim odlukama o eksternim davanjima. Podaci koje smo dobili na osnovu ovog istraživanja poslužiće kao osnova za brojne intervencije u tom području, koje će fondacija za čije potrebe je urađeno istraživanje, sprovesti u narednih nekoliko godina.
- Saradnja sa bankom koja je uvodila novi kreditni proizvod za neprofitne organizacije, radi pružanja kratkoročnih kredita i/ili kredita za kapitalne investicije, zahtevala je analizu podataka iz Giving Balkans baze, kao i analizu podataka o vlasništvu, koje banka poseduje o svojim klijentima iz neprofitnog sektora, kako bi se identifikovale neprofitne organizacije koje imaju različite izvore finansiranja i čiji su godišnji izvori prihoda dovoljni da im omoguće da uzimaju kredite i zajmove koje će moći da otplaćuju.
Banka je zatim iskoristila ove podatake kako bi došla do pogodnih neprofitnih organizacija, znajući da ove organizacije imaju niži stepen rizika za poteškoće u otplati kredita, zbog različitih izvora prihoda. Zahvaljujući prikupljenim podacima, 15 neprofitnih organizacija moglo je da sebi priušti uzimanje i otplatu kredita, što je prvo iskustvo ovakvog tipa saradnje između banaka i neprofitnog sektora u Srbiji.
Osloboditi snagu zarad dobra
Svaki akter koji je uključen u evropski filantropski ekosistem poseduje ogromnu količinu podataka, neke privatne i neke koji se mogu javno podeliti. Ali izvan potencijalnog uticaja koji analiza tih podataka ima za interne potrebe, a koji je veliki sam po sebi, koja bi snaga zarad opšteg dobra mogla da bude oslobođena, ako bi se ti različiti skupovi podataka sastavili i iskoristili za neku višu svrhu, takvu da koristi celokupnom ekosistemu filantropije, bilo na nivou države, mreže ili na evropskom nivou?
Kako bi izgledalo kada bi evropske filantropske mreže, posredničke organizacije i istraživači sagledali sve ove prikupljene podatke iz različitih perspektiva? Kako bi se to moglo primeniti na posao koji svi radimo? Koje nove inicijative i zagovaranje bi mogli dovesti do promena zakona, u skladu sa zajedničkim interesom? Koji bi se veći nivoi deljenja znanja, efikasnosti i uticaja mogli postići?
Sa toliko dostupnih podataka, došlo je vreme da stvorimo kolektivnu viziju za njihovu efikasniju i otvoreniju upotrebu, i na taj način razumemo šta je filantropija u evropskom kontekstu i šta ona može biti.
Autor bloga je Nathan Koeshall, direktor i suosnivač Fondacije Catalyst
Izvor: dafne-online.eu
Leave a comment