Srbija u pokretu od 2009. godine svakodnevno osnažuje, motiviše i ohrabruje pojednice da aktivno i udruženo učestvuju u kreiranju kvalitetnijeg života u Srbiji.
Jedno od osnovnih načela ove organizacije jeste da promene kreiramo MI – građani, ne čekamo da to neko uradi umesto nas.
Jedna od promena koje je pokrenula Srbija u pokretu je i Inicijativa Potpiši – Prodiši, koju možete podržati putem naše platforme Donacije.rs.
Više o radu Srbije u pokretu, aktivnostima i postignućima ove organizacije, kao i značaju transparentnosti za njen rad, čitajte u intervjuu, a ukoliko i sami želite da se predstavite javnosti kao transparentna organizacija, kao što je to uradila Srbija u pokretu, popunite svoj profil na našoj platformi Neprofitne.rs.
Šta za vas znači transparentnost?
Nikola: Transparentnost je iskrenost i odgovornost prema sebi i drugima kao i sigurnost u radu i spremnost na kritiku.
Jedna od prvih stvari na koje treba obratiti pažnju je da se privatnost i transparentnost ne dožive kao suprotnosti između kojih treba naći ravnotežu. Po svojoj prirodi rad u civilnom sektoru mora biti javan, ne privatan.
Rad u civilnom sektoru je rad sa zajednicom i za zajednicu, to je okvir kroz koji građani kanališu svoju želju i energiju kada teže promenama. Ove promene su javne i prevazilaze pojedinca, one su nekada male, nekada velike, ali uvek utiču na više ljudi.
Svako od nas, kada učini dobro delo i pomogne svojim komšijama, unapredi svoj kvart, pomogne opštini, gradu ili celoj državi, a to ne radi sam, faktički je deo civilnog sektora.
Kada je to nečija pretežna aktivnost ili kada je broj okupljenih ljudi oko jednog problema toliko veliki da treba izdviojiti mnogo vremena da se ceo proces koordinira, to postaje posao i tada su neophodna udruženja građana koja omogućavaju efikasno organizovanje zajednica radi stvaranja promena.
Zbog ovoga, zbog toga što postoje zbog zajednice, udruženja građana moraju biti transparentna. Predstavnici istih NE SMEJU da kriju šta rade, kako rade, zašto rade i koliko to košta.
Samo transparentna udruženja imaju odgovor na kritike o samostalnosti, samo takva udruženja mogu da dobiju prave informacije i kritike i zaista stalno postaju bolja.
Transparentnost je za mene najbolji znak da će oni koji rade transparentno na vreme znati ako greše, privući najveću podršku i izbeći nervni slom zbog griže savesti :)
Nataša: Transparentnost podrazumeva otvorenost i iskrenost u izveštavanju javnosti o celokupnom radu neke organizacije. Transparentnost nije isključivo vezana za jednu oblast poput finansija, već obuhvata I način komunikacije, strategiju, konkretne korake, pa i same izveštaje o upravljanju finansijama koji bi trebalo da budu dostupni javnosti. Ovo ne podrazumeva zatrpavanje zajednice svakim sitnim detaljem, ali glavni, strateški koraci bi trebalo da budu javno dostupni. Na taj način se gradi poverenje između zajednice i organizacije koje je neophodno za dugoročne akcije.
Kako ste povezani sa zajednicom?
Nikola: Srbija u pokretu se bavi društvenim organizovanjem i u svojim aktivnostima je strogo nestranački orijentisana. Zbog ovoga mi nemamo agendu, nemamo specifične ciljeve osim da okupljamo ljude koji dele vrednosti i žele da rade zajedno na promenama i stalno rastu kao pojedinci.
Svaka aktivnost, lokalna ili nacionalna, dugotrajna ili jako kratka je posledica potreba zajednice da dođe do neke promene.
Zbog ovoga verujemo da možemo da kažemo da je zajednica odraz i osnov našeg rada.
Takođe za svaku aktivnost većeg obima, po statutu, prikupimo 1000 potpisa podrške. Ovako ne samo da odmah dokažemo da je aktivnost za zajednicu i sa zajednicom, već imamo i priliku da proširimo svoje ideje i unapredimo ih na samom početku.
Nataša: Srbija u pokretu je organizacija čiji je primarni fokus organizovanje i osnaživanje zajednica. Svaka tema kojom se bavimo potiče od zajednice, a jedan od naših principa je prikupljanje 1.000 potpisa podrške pre započinjanja kampanje, kako bismo proverili da li je određena tema bitna široj zajednici. Ovo je prvi korak povezivanja, nakon čega sledi uključivanje te, a imnogo šire zajednice u sve naše aktivnosti. Trudimo se da ne radimo samo za zajednicu, već i sa njom.
Na koje postignuće ste najponosniji?
Nikola: Najponosniji smo na svoje članove (najrazličitije životne dobi) koji više od 11 godina konstatno podržavaju i osnažuju jedni druge da ne budu apatični i inertni i da stalno ne samo traže više, nego i rade nešto da bude bolje.
Nataša: Na sve timove i pojedince koji su u svom okruženju bili pokretači suštinskih promena. Mladi ljudi u Boru su se 2018. izborili za Dom omladine, 300 mama je 2015. uspelo da promeni Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, tim kampanje U ime kulture je 2019. prikupio više od 42.000 potpisa podrške za narodnu inicijativu kojom se tražilo manje rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću neprofitne organizacije u Srbiji?
Nikola: Prvi je neodstatak poverenja, ali transparentnost u radu omogućava da sve veći broj organizacija prevaziđe ovaj problem.
Rad u interesu zajednice se ne shvata dovoljno ozbiljno i iz nekog razloga vreme koje neko volontira mnogi doživljavaju kao manje značajno i vredno. Treba zapamtiti da ideali nemaju cenu, a da civilni sektor može da pruži okvir kroz koji se za iste možemo zauzeti i boriti, a i izboriti.
Nedostatak sredstava je stalno prisutan problem, ali mnogo je bitnije da zajednica od civilnog sektora očekuje nezavisnost, a pošto je ekonomska nezavisnost izuzetno važna za suštinsku nezavisnost, samo ako veliki broj građana gotovo simbolično ali redovno matrijalno podrži udruženja čiji rad podržava, civilni sektor će biti suveren u svom radu.
Nataša: Jedan od izazova je odnos prema neprofitnim organizacijama, pogotovu ukoliko iste nisu potpuno transparentne. Postoji deo zajednice koji je i dalje nepoverljiv i nesiguran, a organizacije koje ne komuniciraju otvoreno sa svojim članovima samo doprinose ovakvom stanju.
Takođe, mnogo aktivnosti zahteva neku vrstu novčanih sredstava koja je često teško obezbediti u kratkom vremenskom periodu. U tom slučaju, organizacije su neretko primorane da smanje obim aktivnosti ili se snalaze na različite načine kako bi uspele da sprovedu sve što im je u planu.
Na koje sve načine pokazujete transparentnost u radu?
Nikola: Redovnom komunikacijom i izveštavanjem. Ovo posebno obuhvata objavljivanje zašto šta kada i kako radimo. Prvo i najopširnije našim članovima a potom u sažetom obliku i celokupnoj zajednici.
Objavljujemo redovno finasijske izveštaje, koje projekte ralizujemo, koliko sredstava u sklopu istih potrošimo, ko i koliko zarađuje radeći u Srbiji u pokretu.
Koji su benefiti koje platforma Neprofitne.rs donosi za neprofitni sektor u Srbiji?
Nikola: Treba uzeti u obzir da udružunja uglavnom mogu i treba da budu male lokalne grupe građana koje brinu za svoje neposredno okruženje, zajednicu - svoje komšije.
Platforma prdstavlja mesto na kojem uz jako malo truda svako udruženje može da ima "dobar sajt i lepu prezentaciju" i lako dođe do zajednice koja bi se uključila i podržala njihov rad.
Za svaku aktivnost mora da se izdvoji barem malo novca, a pored vremena koje ulažu komšije za komšije, uglavnom je sebično očekivati i da obezbede sve neophodno za čićenje ulice, sređivanje parka, pomaganje nekoj bolnici ili čak i menjanje zakona...
Ovakva udruženja nemaju mogućnost da implementiraju i održavaju velike sisteme za prikupljanje sredstava putem donacija koji podražumevaju veliki broj digitalnih servisa i računa i bankarskih troškova kao i knjigovođstvenih zavrzlama.
Neprofitne.rs preko Donacije.rs daju mehanizam da se prevaziđu brojne prepreke u procesu traženja podrške, kao i da se na jednom mestu okupi donatorska zajednica, posebno malih donatora koji mogu da podrže i mala udruženja koja rade strava stvar, a koje prolaze ispod radara velikih donatora. Daleko od toga da velike akcije i veća udruženja nemaju razloga da budu deo Neprofitne.rs jer su one neretko i najviše na udaru i njihova nezavisnost je dovedena u pitanje te je bitno da budu prisutne i dostupne u svojoj tranparentnosti, sto Neprofitne.rs omogućavaju.
Šta mislite da je potrebno uraditi za podizanje transparentnosti u radu organizacija i poverenja u sektor?
Nikola: Neophodno je da zajednica prepozna transparentnost kada je prisutna u radu organizacija civilnog društva i istu podrži - da da razlog udruženjima da budu transparentna i pošalje poruku da mari i da je transparentnost bitna.
Ostavi komentar